Dok ljudi širom planete raspravljaju o svakodnevnim brigama, naučna zajednica se sve više suočava sa neprijatnom realnošću: potpuni kolaps života na Zemlji više nije rezervisan za filmove o apokalipsi.
Naprotiv, sve je više onih koji ozbiljno upozoravaju da je globalni kraj – ne samo moguć, već i verovatan u narednim decenijama.
Možda najopasniji scenario jeste prvi na listi – upotreba nuklearnog oružja. Na vrhu liste potencijalnih uzroka globalne katastrofe nalazi se scenario koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim – oružje koje je trebalo da garantuje ravnotežu, a sada preti svemu živom.
U pitanju su nuklearni sistemi koji su razvijani tokom Hladnog rata, a danas su tehnološki napredniji, snažniji i – što je možda najopasnije – raspoređeni u sve više zemalja.
Prema procenama Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), u svetu trenutno postoji više od 12.500 nuklearnih bojevih glava, a oko 90% njih pripada Rusiji i SAD.
Jedan masovni nuklearni sukob mogao bi da pokrene tzv. „nuklearnu zimu“ – globalni pad temperatura zbog čađi i prašine u atmosferi, što bi paralizovalo poljoprivredu, izazvalo globalnu nestašicu hrane i ozbiljno narušilo zdravlje milijardi ljudi.
Stručnjaci sa Prinstona su još 2019. godine simulirali ovakav scenario i utvrdili da bi samo u prvom talasu poginulo oko 90 miliona ljudi, dok bi se kasniji efekti odrazili na celu planetu – uključujući i države koje uopšte nisu učestvovale u sukobu.
Drugi verovatan globalni udar dolazi iz biologije – pojava nove pandemije. Ako je virus SARS-CoV-2 promenio svet 2020. godine, zamislite kakve bi posledice imala zaraza sa znatno višom smrtnošću i bržom transmisijom.
Naučnici u više navrata upozoravaju da sledeća velika epidemija ne samo da je moguća, već – statistički gledano – verovatna.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu PNAS, postoji oko 1,7 miliona virusa koji kruže među sisarima i pticama, a čak 827.000 ima potencijal da zarazi ljude.
Pitanje više nije da li, već kada će neki od njih preći barijeru vrste. Poseban rizik predstavljaju zoonoze – bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, kao što su bile ebola, ptičji grip i MERS.
U uslovima masovnih migracija, avio-saobraćaja i urbanizacije, jedna superzarazna bolest mogla bi da se proširi brže nego ikada ranije, preplavljujući zdravstvene sisteme, izazivajući paniku, kolaps trgovine i raspad društvenih servisa.
Stručnjaci iz Centra za bezbednost zdravlja Džons Hopkins univerziteta već godinama simuliraju slične scenarije – i zaključci nisu optimistični.
Možda zvuči kao uvod u holivudski film, ali treći rizik je pad velikog asteroida koji je već jednom izbrisao dominantni oblik života na planeti. Naučnici veruju da je udar nebeskog tela pre oko 66 miliona godina doveo do nestanka više od 75% vrsta, uključujući i dinosauruse.
Danas, NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) aktivno prate hiljade objekata koji se kreću u blizini Zemlje. Prema podacima NASA-inog programa „Near-Earth Object Observations“, otkriveno je više od 32.000 takvih tela, od kojih je više stotina klasifikovano kao „potencijalno opasni objekti“. Međutim, ključno pitanje ostaje: da li možemo da sprečimo udar ako se otkrije kasno?
Misije poput DART (Double Asteroid Redirection Test) – kada je 2022. godine svemirska letelica namerno skrenula mali asteroid sa putanje – pokazuju da je teorijski moguće izbeći katastrofu.
Ipak, eksperti priznaju da u slučaju kasnog otkrića, pogotovo ako se radi o velikom telu koje juri brzinom od desetina hiljada kilometara na čas – planeta bi ostala bez efikasnog odgovora.
A šta se dešava posle udara, eksplozije ili epidemije? Nije reč samo o prvim danima. Pravi udarac dolazi kasnije – kroz dugotrajnu nestašicu resursa, lomove u snabdevanju hranom, vodom, lekovima, gorivom.
Ekonomski sistemi bi se urušili, države izgubile kontrolu nad svojim teritorijama, a nasilje bi eksplodiralo – posebno u urbanim sredinama. Pojedine institucije možda bi se održale, ali većina bi kolabirala.
Neki analitičari predviđaju porast lokalnih sukoba, masovnih migracija i borbu za osnovne resurse, dok bi najranjiviji – deca, bolesni i stariji – platili najvišu cenu. Svet bi ušao u eru neizvesnosti u kojoj bi preživljavanje postalo svakodnevna borba.
A da li imamo izlaz? Nauka može da predvidi i analizira, ali ne može sama da zaštiti svet. Potrebna je politička volja, globalna koordinacija, ulaganje u obrazovanje, tehnologiju, prevenciju. I možda najvažnije – svest da naš svet nije neuništiv.
Ako postoji pouka iz svih ovih pretnji, to je da živimo u međuzavisnom, ali ranjivom sistemu. Bilo da je u pitanju silina atomske eksplozije, nevidljivi virus ili kamen iz svemira – naš odgovor zavisi od toga koliko smo spremni da gledamo dalje od dnevne politike i počnemo da razmišljamo kao čuvari planete, a ne samo kao njeni korisnici.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
