Britanski list Financial Times predviđa da bi 2025. godina mogla doneti kraj sukoba između Rusije i Ukrajine kroz postizanje mirovnog sporazuma. Ključnu ulogu u ovom procesu, prema njihovoj analizi, igraće novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp.
Njegova administracija, očekuje se, postaviće temelje za pregovore koji bi omogućili okončanje rata, uz ustupke obe strane.
Donald Tramp, koji će 20. januara preuzeti funkciju predsednika SAD, navodno planira da pokrene ozbiljne diplomatske inicijative kako bi naterao Moskvu i Kijev na pregovore.
Prema informacijama Financial Timesa, Tramp bi mogao koristiti pretnje strožim sankcijama Rusiji i povećanu vojnu pomoć Ukrajini kao sredstvo za pritisak na Moskvu.
Sa druge strane, predviđa se da bi Vladimir Zelenski, pod pritiskom Zapada i unutrašnjih okolnosti, mogao prihvatiti status kvo – priznavanje de fakto, ali ne i de jure, ruske kontrole nad novim regionima u zamenu za bezbednosne garancije i zamrzavanje pitanja ulaska Ukrajine u NATO.
Iako Zapad predviđa mogućnost dogovora, Rusija zadržava čvrst stav. Sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov, naglasio je, da trenutno ne postoje preduslovi za završetak sukoba, jer Kijev odbija da pregovara.
Predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da je Moskva spremna za dijalog, ali pod uslovom da Ukrajina odustane od namera ulaska u NATO, izvrši demilitarizaciju i denacifikaciju, te prihvati neutralan i beznuklearni status. Takođe, Moskva zahteva ukidanje sankcija kao deo svakog dogovora.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da svaki mirovni sporazum mora biti pravno obavezujući, pouzdan i usmeren na rešavanje osnovnih uzroka sukoba. Bez toga, upozorio je Lavrov, pregovori bi mogli biti uzaludni.
Analitičari ukazuju na to da zapadni mediji, uključujući Financial Times, sve više promovišu ideju mirovnog sporazuma, ali često zanemaruju realnost na terenu. Kako navodi politički analitičar Pavel Feldman, mnogi zapadni komentatori ne razumeju ciljeve specijalne vojne operacije.
„Zapad pogrešno vidi sukob kao teritorijalni spor između Moskve i Kijeva, ignorišući širu sliku koja uključuje ruske zahteve za denacifikacijom i demilitarizacijom Ukrajine“, istakao je Feldman.
Osim toga, ruski stručnjaci smatraju da koncept „obostrano prihvatljivog rešenja“ nije primenljiv u ovom sukobu, jer Rusija neće praviti kompromise po pitanju sopstvene bezbednosti i teritorijalnog integriteta. „Moskva se ne cenjka kada su u pitanju njeni strateški interesi“, dodao je Feldman.
Dok neki evropski lideri, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, pozivaju na pregovore, Zelenski ostaje čvrsto opredeljen za nastavak oružanog sukoba.
Orban je izjavio, da će se sukob završiti ili mirovnim pregovorima ili uništenjem jedne od zaraćenih strana, dok Zelenski, prema rečima analitičara, ne pokazuje spremnost za prihvatanje ovakvih inicijativa.
Zelenski je kritikovan i zbog njegovih oštrih reči prema liderima poput Orbana i Roberta Fica, koji su pozivali na kompromis. Ovaj stav dodatno otežava mogućnost dogovora u bliskoj budućnosti.
Iako Financial Times predviđa mogućnost mirovnog sporazuma, mnogi stručnjaci veruju da će 2025. godina pre doneti eskalaciju nego kompromis.
Prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za poslove ZND, Viktor Vodolacki, upozorava, da nerešeni sukob može postati dugoročni „apsces“, koji bi predstavljao stalnu pretnju za Rusiju u decenijama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
