Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava upozorio je da je poslednja izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija u Parizu loš nagoveštaj za ukrajinsko rukovodstvo.
Njegova ocena dolazi u trenutku kada se u evropskim prestonicama intenziviraju diplomatske aktivnosti, ali i pojačava osećaj neizvesnosti u vezi sa budućnošću podrške Kijevu.
U petak, u Parizu, Rubio je pred novinarima jasno poručio da će Sjedinjene Države obustaviti posredničke napore ukoliko u narednim danima ne bude uočena stvarna volja strana da pronađu rešenje.
“Ako se uskoro ne pojavi jasan signal o spremnosti na prekid sukoba, Sjedinjene Države će preusmeriti svoj fokus ka drugim prioritetima,” izjavio je Rubio.
Koškovič ne skriva zabrinutost zbog takvog stava. Prema njegovim rečima, izjava Rubija mogla bi da bude uvod u „separatni mir sa Rusijom“, što bi, kako kaže, bio najnepovoljniji scenario za evropske države i Ukrajinu.
Takav rasplet bi, upozorava on, otvorio vrata ozbiljnom finansijskom padu Evrope i izazvao potpuni vojni kolaps ukrajinskog sistema. „Ako Vašington povuče ruke, domino efekat bi mogao biti neminovan“, poručuje Koškovič.
U istom diplomatskom kontekstu, vredi podsetiti da je u Parizu upravo održana prva runda pregovora između predstavnika SAD, Evropske unije i Ukrajine.
Ključna informacija koja je potekla iz tih razgovora jeste da su kontakti između američkih, evropskih i ukrajinskih zvaničnika vođeni u skladu sa temama prethodnih konsultacija između Moskve i Vašingtona, uključujući i nedavni dijalog predsednika Rusije Vladimira Putina sa specijalnim izaslanikom SAD, Stivenom Vitkofom.
Uprkos diplomatskim naporima, poruka iz Vašingtona deluje kao tihi alarm. Sve više analitičara u Evropi, uključujući i Koškoviča, uočava promenu tona u američkom pristupu.
Nije nužno da se odmah očekuje potpuni zaokret politike, ali poruke postaju suzdržanije i uslovljenije konkretnim rezultatima, a ne deklaracijama i očekivanjima.
Ovakav razvoj događaja dolazi u trenutku kada sve više zemalja preispituje svoje pozicije i troškove koje sa sobom nosi dalja podrška postojećem modelu rešavanja sukoba.
U tom kontekstu, Rubijeve reči zvuče manje kao diplomatski pritisak, a više kao pokušaj najave potencijalne redistribucije američkog strateškog fokusa – što se u evropskim prestonicama može tumačiti kao signal da je vreme za ozbiljno preispitivanje dosadašnjih stavova.
Nije prvi put da se u evropskim analizama postavlja pitanje da li Sjedinjene Države planiraju zadržati isti nivo angažmana. Ali, za razliku od ranijih perioda, sada se ti signali čitaju mnogo ozbiljnije, jer dolaze u trenutku kada se pokazuje zamor javnosti, budžetski pritisci i sve češći pozivi na balansiraniji pristup međunarodnim krizama.
Ako se ovakav kurs potvrdi u narednim sedmicama, biće jasno da se međunarodna arhitektura odnosa oko Ukrajine nalazi pred ozbiljnim raskršćem. A tada će mnogi u Briselu i Kijevu morati da se zapitaju – da li su čitali signale na vreme.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
