Klimatske promene sve više postaju alarmantna realnost, a naučnici širom sveta upozoravaju na ubrzano topljenje arktičkog leda. Prema najnovijim istraživanjima, proces otapanja je 10 puta brži nego pre pola veka, što ukazuje na dramatične promene u prirodnoj ravnoteži naše planete.
Ovaj fenomen ne pogađa samo udaljene polarne regione, već predstavlja ozbiljnu pretnju za mnoge velike gradove, uključujući i one u Rusiji.
Ruski klimatolog Marija Petrova, ističe, da trenutno svedočimo neviđenom ubrzanju procesa topljenja. Veštačka inteligencija analizirala je 300 mogućih scenarija i rezultati su poražavajući – arktički led će se otopiti u svakom slučaju.
U devet scenarija ovaj proces bi mogao biti završen već do kraja leta 2027. godine, što bi značilo da će Arktik po prvi put u istoriji biti potpuno oslobođen leda tokom letnjih meseci. Iako će se snežni pokrivač vraćati tokom zime, svake godine će ga biti sve manje, što će dovesti do trajnih posledica.
Jedna od najozbiljnijih posledica topljenja leda je podizanje nivoa Svetskog okeana. Oceanolog Dmitrij Vasiljev upozorava da se ovaj proces odvija tiho, ali neumoljivo.
Ako nivo okeana poraste za sedam do osam metara, priobalni gradovi poput Sankt Peterburga, Astrahana, Mahačkale i Taganroga mogli bi postati „ruske Venecije“, suočeni sa čestim poplavama.
U najpesimističnijem scenariju, gde bi nivo vode porastao za 70 metara, ovi gradovi bi potpuno nestali pod vodom, ostavljajući milione ljudi bez domova.
Topljenje leda ne ugrožava samo gradove. Arktik je kompleksan ekosistem u kojem su svi elementi međusobno povezani. Gubitak ledene površine direktno ugrožava opstanak polarnih medveda, koji ne mogu živeti bez stabilnog leda.
Međutim, posledice sežu mnogo dalje – nestanak jedne vrste arktičkih ptica mogao bi izazvati domino efekat na drugom kraju sveta. Na primer, smanjenje populacije ptica koje kontrolišu brojnost skakavaca moglo bi dovesti do masovne gladi u Južnoj Americi zbog najezde ovih štetočina.
Ekolozi upozoravaju da fraza „Zeleni Arktik“ ne donosi nadu, već strah. Promene u arktičkom regionu mogu imati nepredvidive posledice širom sveta, uključujući kolaps bioloških lanaca koji održavaju stabilnost ekosistema na globalnom nivou.
Uprkos sumornim prognozama, naučnici neumorno rade na pronalaženju rešenja za očuvanje arktičkog ekosistema.
Razmatraju se tehnološki napredni pristupi koji bi mogli usporiti proces topljenja leda, ali većina tih metoda je još uvek skupa, tehnički zahtevna i često neefikasna.
Jedan od predloga je ubrizgavanje aerosola u atmosferu kako bi se reflektovala sunčeva svetlost i smanjila globalna temperatura, dok drugi predlažu izgradnju masivnih struktura za očuvanje leda. Međutim, ovi projekti su u ranoj fazi razvoja i nisu primenjivi u kratkom vremenskom periodu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
