Earthship je tip kuće nabijače, neka vrsta moderne verzije indijanskog seoskog naselja. Ime i dizajn su zaštićeni žigom, a osmišljen je od strane Majkla Rejnoldsa iz Eartship Biotecture, kompanije sa sedištem u Taosu.
Zidovi ove ekološke kuće su napravljeni od odbačenih automobilskih guma, koje su tesno nabijene sa zemljom korišćenjem malja, a zatim naslagane kao ogromne cigle. Blato se nabija izrezane prostore između guma, a zatim se obično završava sa čerpićem, betonom ili gipsanim malterom.
[adsenseyu1]
Earthship kuće su pasivne solarne kuće, što ih čini izuzetno energetski efikasnim. Zidovi koji su okrenuti ka jugu su skoro u potpunosti od stakla – mnogi ljudi ovaj deo kuće koriste kao staklenik.
Tokom zime, sunce je pod niskim uglom na nebu, i sunčeva svetlost protiče kroz prozore da zagreje teške zidove u kući, koji se ponašaju kao termička masa za kontrolu temperature kuće.
Kada sobna temperatura padne ispod nivoa zidova, oni lagano emituju toplotu da zagreju kuću. Sa prozorima i svetlarnicima koji se po potrebi mogu otvoriti za ventilaciju tokom letnjih meseci, građevina održava relativno stabilnu temperaturu tokom cele godine. Mnogi vlasnici earthship kuća koriste šporete na drva kako bi potpomogli grejanje, ali inače se njihove kuće u potpunosti zagrevaju suncem.
Ove kuće uključuju staklenike u kojima može da se uzgaja hrana.
Earthship kuće su izuzetno privlačne određenoj kategoriji zelenih graditelja. Elementi koje Rejnolds naglašava – upotreba odbačenih materijala i zemlje da se izgrade zidovi, fokus na pasivnim solarnim principima dizajna, kao i korišćenje obnovjenih energetskih sistema – su u skladu sa popularnim idejama.
Jedan od mogućih problema sa širim usvajanjem earthship građevinskih metoda: temeljni zidovi napravljeni od guma nabijenih zemljom ne ispunjavaju većinu građevinskih uslova.
“Zamislite život u kući u kojoj grajanje i hlađenje ne košta ništa… Zamislite da nema računa za komunalne usluge. … Debeli masivni zidovi i način njihovog uključivanja u stvaranje životnog prostora na zemlji sa termalnom dinamikom što rezultira stabilnom sobnom temperaturom.“
“Earthship kuće nemaju račune za komunalne usluge.“
Tipična earthship kuća uključuje obimno nagnuto ili vertikalno južno staklo. Prostor iza južnog stakla se može koristiti za uzgajanje hrane ili ukrasne biljke. U mnogim slučajevima, ove biljke se zalivaju sa sivom vodom iz tuša, kade ili veš mašine.
[adsenseyu4]
Prednosti earthship gradnje ponekad podrazumevaju da stambeni staklenici mogu obezbediti većinu hrane za porodicu. (Plakat na earthship centru za posetioce objašnjava da “napor“ proizvodnje hrane ima za cilj “da proizvede dovoljno hrane u nečijem domu da se može preživeti.“)
Obezbedite svoj lični protein sa ribom iz rezervoara.
Ne bi trebalo da bude iznenađujuće to da kuće u hladnim, oblačnim vremenskim uslovima trebaju izolaciju i grejanje ako vlasnici kuća očekuju da im bude udobno tokom zime. Ali treba napomenuti da earthship kuće mogu biti neudobne i tokom leta kao i tokom zime – naročito ako imaju nagnuto staklo okrenuto ka jugu.
VIDEO:
Kuće van mreže zahtevaju velike baterijske sisteme, a te baterije treba da se menjaju svakih šest ili osam godina; zato je struja van mreže gotovo uvek skuplja nego mrežna isporuka struje. Dakle, kada vlasnik kuće svaki mesec skloni novac za zamenu baterije, plaćanje računa za propan, i kupovinu benzina da nahrani generator koji obezbeđuje struju tokom oblačnog vremena, način života van mreže se baš ne uklapa u onu frazu “zamislite da nema računa za komunalne usluge.“
Helen Dube i njen partner Alen Nevo iz Es-Kargo su živeli van mreže u Kvebeku u Kanadi 11 godina u samoizgrađenoj earthship kući napravljenoj od recikliranih automobilskih guma napunjenih zemljom i velikim prozorima okrenutim ka jugu.
Njihova voda je dolazila iz cisterne postavljene na brdu iznad njihove kuće, njihova struje je dolazila od solarne energije, a koristili su poljski toalet za kompostiranje.
Za hlađenje, pravili su svoj led tokom zime zamrzavajući vodu u reciliranoj posudi za pranje vetrobranskog stakla napolju, a onda su ga čuvali u podrumu unutar ne uključenih horizontalnih zamrzivača, izolovanih piljevinom. Oni su uspevali da zadrže svoju hranu hladnom sa ovim domaćim ledenim blokovima od januara do jula, a onda su dobijali ledene blokove od suseda.
Za toplu vodu su koristili oko 90 kg propana svake godine.
Za grejanje su imali domaću raketnu peć koja je efikasan način da se zapale drva, a takođe su je koristili i kao mesto za kuvanje tokom zime.
Oni bi vremenom želeli da budu samodovoljni u svojoj proizvodnji hrane i imaju bašte, kokoške, a počeli su takođe da grade i akvaponik sistem. Ali oni smatraju da je uzgajanje vlastite hrane, vođenje radionica, i ostajanje na vrhu svih svojih drugih projekata neverovatna količina posla za samo dvoje ljudi.
Oni se nadaju da će privući više ljudi na ovo imanje da formiraju malu zajednicu nadahnutih entuzijasta i istomišljenika.
Webtribune.rs
