Na poslednjem Okruglom stolu o Kosovu i Metohiji koji je održan u Beogradu 20. februara 2018. godine, govorio je i nekadašnji šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije Živadin Jovanović.
Prenosimo vam deo njegovog izlaganja:
Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 je najvažniji opšte-obavezujući pravni dokumenat koji obavezuje sve članice svetske organizacije uključujuću članice EU, NATO, OEBS-a, OIK, AU, EAU.
Rezolucija SB 1244 je jedina pouzdana osnova i okvir i svih pregovora o statusu. Usled ozbiljnih grešaka ranijih srpskih vlasti, iz sistema UN proistekli su i neki nepovoljni dokumenti savetodavnog, neobavezujućeg karaktera.
Izuzetno je bitno da se danas i ubuduće ne čine slične ili veće greške koje bi otežale položaj i perspektive Srbije u budućnosti.
Najvažniji parametar je Ustav Republike Srbije. Očekuje se da ga svi poštuju a odgovornost za to raste sa položajem svakoga od nas u društvu. Odnos prema Ustavu je mera ozbiljnosti države, državnika i građana.
„Pogodba“ – Kosovo i Metohija za članstvo u EU nije prihvatljiva jer se radi o vrednostima koje nisu uporedive.
Članstvo – da, ali bez ucena i „unikatne članarine“.
Garancije EU, za bilo kakve buduće dogovore ili rešenja, za Srbiju, nisu kredibilne.
Praksa pokazuje da Zapad i EU iniciraju sporazume u kojima su prava Srbije samo mamac da ih prihvati i potpiše, a pravi cilj da utvrdi obaveze Srbije u korist druge strane i da na taj način dobije osnov za beskrajne ucene: „Ako želite članstvo!“.
Iz rezolucije SB 1244 izvršene su samo one odredbe koje su od interesa za Albance, nije izvršena ni jedna odredba kojima se garantuju prava Srba i Srbije.
Iz Briselskog sporazuma od 2013. Srbija je izvršila sve svoje obaveze, Albanci nisu izvršili jedinu obavezu koju su prihvatili – uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Euleks je prihvaćen kao „statusno neutralan“, u stvarnosti, bio je i ostao ključni instrument za uspostavljanje ilegalne kvazi države na delu teritorije Srbije. Ostale su nerasvetljene ozbiljne sumnje na koruptivno ponašanje.
Samo izvršavanje neizvršenih obaveza prema Srbima i Srbiji, istinska nepristrasnost, otkrivanje i procesuiranje odgovornih za zločine prema Srbima – mogu otkloniti nepoverenje.
Srbija je u dosadašnjim pregovorima otišla predaleko u davanju ustupaka Prištini i Zapadu a za uzvrat nije dobila ni približnu zaštitu svojih prava i interesa. Beograd iz toga treba da izvuče odgovarajuće zaključke.
Ne treba da ide u nove dogovore i obaveze niti u novi „pravno obavezujući sporazum“ sve dok se prethodno ne izvrše sve obaveze prema Srbiji i srpskom narodu uključujući slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih u etničkom čišćenju.
Kakva bi to bila normalizacija bez uslova za bezbedan povratak četvrt miliona proteranih ljudi?
Status Kosova i Metohije za Srbiju je ključno pitanje koje je otvoreno dotle dok se pregovorima ne dođe do pravednog i održivog rešenja kako je predviđeno rezolucijom SB UN 1244. Niko nema prava da Srbiju ucenjuje postavljanjem bilo kakvih rokova, ili da nameće rešenja po meri svojih geopolitičkih interesa.
Obaveza i napori Srbije da se obezbede osnovna ljudska prava pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kao što su lična bezbednost, sloboda kretanja, neprikosnovenost prava svojine – uživaju punu podršku građana. To i staranje da se obezbedi poštovanje statusa i neotuđivih prava Srpske pravoslavne crkve ne umanjuju niti otklanjaju suštinski interes, a to je – status Pokrajine u skladu sa rezolucijom SB 1244 i ustavom Srbije.
Nisu prihvatljivi indiferentnost ili čak i povlađivanje zlonamernoj propagandi da je Kosovo i Metohija teg o vratu Srbije kojeg treba što pre da se oslobodi da bi njena ekonomija i građani krenuli u budućnost, investicije, razvoj, viši životni standard, veći prirodni priraštaj, gotovo, u „zemaljski raj“. To je još jedna velika obmana.
Životni standard i ekonomija u svakoj zemlji zavise od ekonomske politike i sistema, od diversifikacije ekonomske saradnje i izvora investicija a ne od odustajanja od bilo kojeg vitalnog nacionalnog ili državnog interesa.
Pravedni kompromis je moguć samo u okviru rezolucije SB 1244 i Ustava Srbije. Nije kompromis niti održivo rešenje da Priština dobije nezavisnost, ekonomska i prirodna bogatstva, članstvo u UN, Unesko, OEBS, a Srbi međunarodnu na mesto administrativne granice, status pripadnika nacionalne manjine i NVO ZSO.
Imajući u vidu izneto, a posebno izmenjene uslove, neadekvatnost formata pregovora, ucenjivačku dimenziju vezivanja statusa Kosova i Metohije sa pregovorima o članstvu Srbije u EU, danas ne postoje uslovi za postizanje uravnoteženog, pravednog i održivog rešenja.
Ti uslovi se mogu stvoriti uključivanjem Rusije i Kine, odnosno, vraćanjem procesa u Ujedinjene nacije u kome je i započet.
Srbija je bila i ostaje spremna da traži kompromis, usklađuje interese, ali ne na brisanom, neoznačenom prostoru, već na terenu principa i prava. Ne bi smela da napušta teren prava i principa i da, hita u budućnost boljeg života dajući prednost nepravu u odnosu na pravo. I pravo je deo stvarnosti.
Nuđenje tzv. modela dve Nemačke je providan pokušaj opravdavanja, zavaravanja i ponuda za „čuvanje obraza“.
Situacije, međunarodne okolnosti, poreklo i koreni problema, nisu uporedivi.
Srbija nije bivša Savezna Republika Nemačka, niti Kosovo i Metohija bivša Nemačka Demokratska Republika.
Srbija je već rekla šta misli o ultimatumu Gabriela Zigmara. Bilo bi dobro kada bi i Evropa i EU izrazili svoja mišljenja pre nego što Zigmaru pređe u naviku da proglašava koji delovi čine, a koji ne čine teritorije drugih zemalja.
Da li je ikome potreban omaž Minhenskom sporazumu 80 godina posle?
(Fakti)[adsenseyu5][adsenseyu5]
