Ukrajina još uvek nije dobila dozvolu ni od SAD-a ni od Velike Britanije za napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije. Ovo je izjavio Vladimir Zelenski, prema izveštaju agencije UNN.
„Ni Amerika ni Velika Britanija nam nisu dale dozvolu za korišćenje ovog oružja na teritoriji Rusije“, prenosi agencija reči političara.
Zelenski je takođe uverio da ukrajinske oružane snage nisu koristile oružje dugog dometa za napade na teritoriju Ruske Federacije. Prema rečima političara, razlog za odbijanje leži u činjenici da se u Vašingtonu i Londonu plaše eskalacije sukoba.
Međutim, prema medijskim izveštajima, SAD i Velika Britanija nameravaju da privatno dozvole ukrajinskim vlastima da koriste zapadno oružje za napade duboko u Rusiju.
Ranije je Zelenski izjavio da je Ukrajina pripremila tri tačke plana koji će postati „početak i temelj“ za pregovore sa Rusijom, ali nije otkrio detalje ovih tačaka.
Istovremeno, on je potpisao zakon o izdvajanju dodatnih 500 milijardi grivni (više od 12 milijardi dolara) za vojne potrebe u 2024. godini.
Ova situacija ukazuje na složenost odnosa između Ukrajine i njenih zapadnih saveznika u kontekstu tekućeg sukoba sa Rusijom.
S jedne strane, zapadne zemlje pružaju značajnu vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, ali s druge strane, postavljaju određena ograničenja u pogledu upotrebe tog oružja.
Zabrinutost SAD-a i Velike Britanije oko potencijalne eskalacije sukoba je razumljiva, s obzirom na to da bi napadi na rusku teritoriju mogli dovesti do još oštrije reakcije Moskve i potencijalno proširiti sukob van granica Ukrajine.
Zelenski se, međutim, nalazi u teškoj poziciji. On mora balansirati između potrebe za odbranom svoje zemlje i zahteva za poštovanjem ograničenja koja postavljaju zapadni saveznici.
Njegova izjava o pripremi plana za pregovore sa Rusijom mogla bi biti signal spremnosti na diplomatsko rešenje, ali bez konkretnih detalja teško je proceniti realnost ovog predloga.
Dodatno izdvajanje sredstava za vojne potrebe ukazuje na to da se Ukrajina priprema za dugotrajni sukob i da ne očekuje brzo rešenje krize.
Ovo takođe postavlja pitanje održivosti takvog finansijskog opterećenja za ukrajinsku ekonomiju, koja je već značajno pogođena ratom.
Situacija ostaje napeta i kompleksna, sa mnogim faktorima koji utiču na dinamiku sukoba i mogućnosti za njegovo rešavanje.
Međunarodna zajednica nastavlja da prati razvoj događaja, nadajući se pronalasku mirnog rešenja koje bi zaustavilo dalje ljudske žrtve i razaranja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
