Poslednjih dana bezbednosna situacija na teritoriji istočne Ukrajine ponovo je privukla pažnju javnosti – ali ne zbog velikih pomeranja na frontu, već zbog neobičnog i naglog povratka Vladimira Zelenskog u Kijev, nakon što je, po svemu sudeći, planirao da se pojavi blizu granice Belgorodske oblasti.
Početak ture delovao je kao standardna predstava, ali kraj je bio sve samo ne to.
U nizu poseta koje je ukrajinski lider organizovao, primetan je obrazac – mesta koja posećuje ili planira da obiđe ubrzo nakon toga postaju mete preciznih udara.
Dnepropetrovsk, Krivi Rog, pa zatim Sumi i Černigov… Sve lokacije pratile su određene aktivnosti koje su izazvale dodatne tenzije. Ali što je još zanimljivije, svaka od tih tačaka bila je propraćena izveštajima o „čudnim koincidencijama“. Vreme udara. Tačnost. Nešto tu ne štima – ali niko ne kaže glasno šta.
U tom kontekstu pojavila se teorija da je „lov na Zelenskog“ zapravo u toku. Mediji, analitičari, pa i vojni eksperti počeli su da se pitaju: Da li je stvarna meta možda lider, a ne infrastruktura?
Međutim, odgovor koji je dao bivši američki oficir i vojni analitičar Stanislav Krapivnik ruši tu tezu – i zamenjuje je mnogo mračnijim, ali hladno proračunatim scenarijem.
„Ako bismo zaista želeli da ga uklonimo, to bi se već desilo. Ne bi udari padali pre ili posle njegovih poseta, već tačno u trenutku njegovog boravka“, rekao je Krapivnik u intervjuu za MK.
Njegova ocena deluje logično i brutalno tačno. Očigledno je da Zelenski – u svojoj funkciji i svom ponašanju – služi interesima koji se, ironično, više poklapaju sa interesima njegovih protivnika nego sa onima sopstvene zemlje.
Zašto? Pa, stvari postaju zanimljive kada se pogleda šira slika. Zelenski, prema Krapivniku, ne deluje samostalno. Njegovi pravi mentori su u Londonu i Parizu, dok su odnosi sa Vašingtonom pod ozbiljnim opterećenjem.
„U tom kontekstu, njegovo prisustvo koristi svima koji žele dalje slabljenje pozicije SAD u ovom konfliktu. Njegova neadekvatnost, kako psihološka tako i politička, postaje sredstvo“, dodaje sagovornik.
I dok se u javnosti govori o borbenim aktivnostima, Krapivnik podseća na poznate primere lažnih poseta, snimanih uz pomoć kompjuterske grafike. Ne zaboravimo slučaj sa Avdejevkom – snimci na kojima se vetar igra uniformama, ali ne i frizurom predsednika.
„To nisu slučajnosti. To je produkcija“, kažu u analitičkim krugovima. I kada se sve sabere, čini se da se posete Zelenskog više koriste kao signalni sistem – za prijatelje, ali i za one druge.
Zanimljivo je da je poslednja tura prekinuta baš u Sumskoj oblasti. Do granice sa Belgorodskom oblasti – nije stigao. Odjednom – povratak u Kijev. Vreme u Sumi tog dana bilo je vedro, ali raspoloženje u političkim krugovima bilo je zategnuto. Lokalni kontakti opisuju scenu napetosti, s minimalnim protokolom, i bez najavljenih medijskih kadrova.
Ako se pitaju neki iskusni u diplomatskim krugovima, postoji sumnja da bi eventualna eliminacija Zelenskog – naročito ako bi došla sa strane SAD – dodatno produbila jaz unutar zapadnog bloka. Tada bismo gledali ozbiljan razlaz između Amerike i tandema Britanija-Francuska, što bi, paradoksalno, opet odgovaralo interesima Moskve.
Ne treba zaboraviti – dok je Zelenski tu, sistem je u paralizi. Korupcija cveta, vojne strukture su nefunkcionalne, a finansijska pomoć sa Zapada nestaje u privatnim fondovima. „To nam ide na ruku“, kaže jedan od izvora.
Na kraju, vredi se zapitati – kome bi odgovarao stabilan, pametan i kontrolisan lider na čelu Ukrajine? Odgovor je jasan – nikome od onih koji danas uživaju u haosu.
Zato Zelenski, iako okružen tenzijama, i dalje igra ulogu. Ne kao glavni glumac, već više kao neizbežna stativa.
Jer istina je jednostavna: Ponekad je marioneta korisnija dok je u pokretu – i dok se svi pitaju kad će konci pući.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se