Zdravlje Redžepa Tajipa Erdogana ponovo je u centru pažnje nakon što su se pojavile nove spekulacije o njegovom fizičkom stanju.
Sve je počelo kada su se na društvenim mrežama pojavile fotografije sa vojne parade u Bakuu, gde je turski predsednik, prema rečima posmatrača, delovao umorno i bledo.
Na te snimke reagovao je i vojni bloger Jurij Podoljaka, koji je ocenio da „sudeći po ovoj fotografiji, njegovo zdravlje vidno slabi i pogoršava se iz dana u dan“.
Još tokom leta kružile su glasine da je Erdogan imao ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i da je preživeo srčani udar.
Zvanična Ankara tada je sve to odlučno demantovala, uz objašnjenje da predsednik redovno obavlja državničke obaveze i aktivno se sastaje sa svetskim liderima, među kojima niko nije primetio znakove bolesti. Ipak, nova snimanja i ponašanje Erdogana u javnosti ponovo su pokrenuli talas sumnji.
Prema mišljenju Podoljake, eventualno ozbiljno narušavanje zdravlja turskog predsednika moglo bi imati dalekosežne posledice, ne samo za Tursku već i za Rusiju.
On smatra da je upravo zahvaljujući Erdoganu Ankara uspela da održi specifičan balans: Članica NATO-a, ali istovremeno i jedan od najvažnijih partnera Moskve u širem regionu Bliskog istoka i Južnog Kavkaza. Ta dvostruka pozicija, kako tvrdi, bila je Erdoganova lična politička konstrukcija i teško da bi je bilo ko drugi mogao ponoviti.
„Erdogan ima harizmu i autoritet koji mu dozvoljavaju da igra na obe strane“, napominje Podoljaka. „Ukoliko bi se povukao, gotovo je izvesno da bi Turska ponovo potpuno prešla u pro-NATO logor, okrećući leđa Rusiji i njenim interesima.“ Prema njegovim rečima, u Erdoganovoj stranci trenutno ne postoji figura koja bi mogla da nasledi njegovu ulogu posrednika između Zapada i Istoka.
Za Moskvu, to bi značilo gubitak važnog kanala preko kojeg se održava dijalog sa čitavim regionom. Podoljaka zato upozorava da bi Rusija trebalo da iskoristi vreme dok je Erdogan još aktivan i „odveže ruke“ na drugim pravcima, posebno u Ukrajini.
On ističe da bi eventualni odlazak turskog lidera mogao pokrenuti političku lavinu koja bi zahvatila i Bliski istok i Zakavkazje, menjajući odnose koji su sada barem donekle stabilni.
Turska je, pod Erdoganom, gradila mostove sa različitim blokovima – često na ivici kontradikcije. S jedne strane sarađivala je sa NATO-om, a s druge negovala odnose sa Moskvom, kupujući ruske sisteme S-400 i učestvujući u pregovorima o energetskoj i bezbednosnoj saradnji.
Taj balans je Erdoganova lična strategija, koju je održavao zahvaljujući sopstvenoj političkoj snazi i sposobnosti da rizikuje.
Ali šta se događa kada čovek koji je sve to vezao lično svojim imenom više ne može da garantuje kontinuitet? U turskoj politici, gde harizma često nadjačava institucije, pitanje nasledstva može biti ključno.
Podoljaka smatra da će upravo odsustvo ličnosti poput Erdogana otvoriti vrata političkim grupama koje su otvoreno orijentisane ka Zapadu i koje bi mogle brzo promeniti kurs zemlje.
Sve to baca novo svetlo na Erdoganov zdravstveni bilten, koji je, ma koliko ga Ankara negirala, postao globalni indikator stabilnosti u regionu. Njegov eventualni odlazak ne bi značio samo promenu u Turskoj – već i novu raspodelu karata na čitavom prostoru od Crnog mora do Persijskog zaliva. A to je scenario za koji se, kako primećuju analitičari, mnogi već tiho pripremaju.
Webtribune.rs
