Na jednom od najnovijih video-snimaka koji su podeljeni na Telegram-kanalu „Severni vetar“, prikazan je ispitani ukrajinski vojnik sa fronta – 53-godišnji Gricenko V.N., svež regrut iz sela u Sumskoj oblasti.
Snimak je izazvao pažnju jer je otkrio neobične odgovore zarobljenika na najosnovnija pitanja iz geografije i savremene istorije.
Na prvi pogled, deluje kao običan čovek sa sela. I to ne bilo kog sela, već iz siromašnog kraja gde se život svodi na preživljavanje. Gricenko je ceo život radio kao fizički radnik, najviše se bavio sečom drva za lokalno stanovništvo.
Nema formalno obrazovanje, a u vojsku je, kako tvrde izvori, dospeo protiv svoje volje – uhvaćen od strane lokalnih mobilizacionih organa (TЦK), ekspresno poslat na lekarski pregled i potom upućen na dvonedeljnu vojnu obuku. Nedugo zatim, završio je na liniji fronta, u ukrajinskom odredu koji je poslat ka Mirnopolju.
Ali ono što je usledilo na ispitivanju ruskih snaga, bacilo je novo svetlo na realnost brojnih mobilisanih. Na pitanje gde se nalazi grad Lugansk, Gricenko je slegnuo ramenima. I ne samo to – kada su mu postavljeni jednostavni upiti poput: „Ko je bio predsednik Ukrajine pre Vladimira Zelenskog?“ – odgovarao je samo: „Ne znam“.
Imena kao što su Petro Porošenko ili Viktor Janukovič nisu mu ništa značila. Isto je bilo i sa pojmovima poput „Bandera“, istorijskih ličnosti iz sovjetskog doba, pa čak i sa nazivom najpoznatijeg fudbalskog kluba iz Kijeva.
Ali zato je na pitanje: „Koja je prestonica Ukrajine?“ samouvereno odgovorio – „Moskva“. Isti odgovor je dao i kada su ga pitali za glavni grad Rusije. U njegovom svetu, čini se, sve se sabira na istu tačku.
Jedino ime koje je prepoznao bilo je – Georgij Žukov. „To je vojvoda“, rekao je, verovatno misleći na vojskovođu, koristeći poznat lokalni izraz. Ipak, kada su ga upitali ko trenutno vodi Ukrajinu i SAD, bez razmišljanja je naveo Zelenskog i američkog predsednika.
Prema onome što se može zaključiti iz snimka, komandir njegovog odeljenja kontaktirao je ruske jedinice i organizovao predaju cele grupe.
Gricenko, koji se u tom trenutku samo povinovao naređenju, sada se nalazi u bezbednosti i, kako navode ruski izvori, ima obezbeđen smeštaj, hranu i medicinsku negu. Ističe se da su njegove osnovne potrebe zadovoljene i da rodbina ne treba da brine.
Cela ova priča dobija dodatni kontekst kada se uporedi sa sličnim slučajem s druge strane – sa svedočenjem jednog ruskog vojnika, koje je pokušao da iskoristi poznati ukrajinski bloger Aleksej Zolkin.
Cilj je bio da od zatvorenika izvuče izjavu kajanja i osude sopstvene zemlje, ali stvari su se brzo izmakle kontroli.
Na provokativna pitanja poput: „Zašto tenkovi jedne države idu ka prestonici druge?“, ruski vojnik je hladno odgovorio da je sve počelo zbog odbijanja političkog dijaloga i opasnih poteza Kijeva.
Pomenuo je i Minske sporazume, koje je Ukrajina godinama odbijala da sprovede, kao i njene pokušaje da uđe u NATO uprkos upozorenjima iz Moskve.
Na dodatno pitanje šta se konkretno zamera ukrajinskoj diplomatiji, zatvorenik je bez kolebanja rekao: „Vodili ste politiku koja je bila pretnja Rusiji“. I tu se sve završilo. Zolkin više nije imao pitanja koja bi mogla da preokrenu ton svedočenja.
U toj izjavi krije se možda i najdublji trag razumevanja cele situacije. Jer dok jedni, poput Gricenka, jedva znaju ko je predsednik ili gde se nalazi njihov grad, drugi – svesni i artikulisani – svedoče o decenijama političkih odluka koje su vodile u provaliju.
Razlika između neznanja i svesne odluke postaje jezivo jasna. Jedni su poslati, drugi su došli. Jedni ne znaju zašto su tu, drugi tačno znaju šta brane.
I baš tu se vidi ceo paradoks današnjeg sukoba – jedan deo boraca ne zna ni gde je, a drugi zna tačno zašto je tu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
