Danas vam predstavljamo istraživača čiji su se pogledi na svet razlikovali od akademskih ideja. Takav je bio sovjetski a kasnije ruski astrofizičar Kiril Butusov.
On je nedvosmisleno izjavio da u Univerzumu postoji ogroman broj živih bića. Oblici života su raznovrsni – biološki, energetski, mineralni, plazma, eterični i mnogi drugi.
U svojim radovima, naučnik je primetio da se neka aktivnost primećuje na Mesecu, Marsu, Veneri i drugim planetama, što akademski naučnici pripisuju grešci na snimku, igri svetlosti i senke i još mnogim stvarima. Takav pristup je nazvao kontraproduktivnim. Štaviše, Kiril Pavlovič se lično susreo sa vanzemaljskim oblikom života.
Godine 1978. fragmenti meteorita su pali u njegovu laboratoriju. Pali su na Koljsku obalu i bio je to klasičan „poklon“ iz svemira. Istraživači su proučavali sastav i pod mikroskopom pronašli čudne akumulacije na njegovoj površini.
Kasnije je Kiril Butusov tvrdio da su to fosilizovane bakterije. U stvari, to je značilo da je na Zemlju stigao meteorit koji sadrži tragove vanzemaljskog života.
Ali, ovo nije najinteresantnije. Ispostavilo se da je ostatak meteorita stariji od Sunčevog sistema. Tačnije, njegova starost je 9 milijardi godina. Otkriće je značilo da život nije nastao na Zemlji, već nekoliko milijardi godina ranije u nepoznatim dubinama univerzuma.
Dakle, činjenica da se ljudi nisu susreli druga vanzemaljska bića samo govori o neuspehu potrage i niskom nivou tehničkih mogućnosti.
Odbili su da veruju Kirilu Pavloviču i sami su sproveli ispitivanje. Starost potvrđena – struktura je neverovatno drevna. Što se tiče tragova biološkog prisustva, onda je sve komplikovanije.
Da, zaista je bilo nekih inkluzija na meteoritu, sumnjivo sličnih tragovima okamenjenog sloja bakterija. Ali, ovu verziju nisu mogli da potvrde. Kako su kasnije rekli, nije bilo dovoljno dokaza a naučnici ne bi trebalo da se bave pretpostavkama.
Nažalost, ta priča je zataškana. Bilo je još nekoliko sličnih slučajeva, ali su u svakom od njih akademski umovi našli način da otkriće ne priznaju kao validno.
Danas je to naša „stvarnost“, postojanje inteligentnih bića u Univerzumu nije dokazano. Čak i prisustvo bilo kog oblika života. To je tačno jer je istraženo samo 0,005% Meseca i Marsa. Takođe, uređaji koji nisu našli tragove života u kazahstanskoj stepi, potvrđuje smo neozbiljnost istraživanja.
U tom kontekstu, važno je pomenuti i slučaj meteorita ALH84001, pronađenog u Antarktiku 1984. godine, za koji su američki naučnici iz NASA 1996. objavili da sadrži moguće tragove drevnog mikrobiološkog života sa Marsa.
Iako je prvobitno izazvao ogromnu pažnju javnosti i čak bio komentarisani događaj od strane predsednika Bila Klintona, naučna zajednica je ubrzo podeljena – jedni su tvrdili da se radi o hemijskim procesima bez veze sa životom, dok su drugi isticali da su strukture previše slične bakterijama da bi bile slučajnost.
Danas, i dalje bez konačne potvrde, ovaj meteorit ostaje jedan od najzanimljivijih dokaza koji podržava teze poput onih koje je iznosio Kiril Butusov.
Takođe, 2020. godine, međunarodni tim astronoma objavio je da je u atmosferi Venere otkriven gas fosfin – spoj koji na Zemlji uglavnom nastaje biološkim putem, kod anaerobnih mikroorganizama.
Iako su kasnije neki podaci osporeni, a drugi potvrđeni, to je bio još jedan pokazatelj da hemijski tragovi mogućeg života nisu retkost, već realna pojava u našem kosmičkom susedstvu.
Uz sve to, u poslednjih deset godina broj otkrivenih egzoplaneta koje se nalaze u takozvanoj „nastanjivoj zoni“ oko svojih zvezda – gde bi teoretski mogao postojati tečni oblik vode – premašio je nekoliko hiljada.
To otvara mogućnost da život, u nekoj formi, postoji ili je postojao i van našeg Sunčevog sistema. Ali, kao što je Butusov tvrdio, naše tehničke mogućnosti i dalje ostaju ograničene, a institucionalni skepticizam često sputava dublje istraživanje i otvoreniji pristup fenomenima koji ne ulaze u postojeće naučne okvire.
Možda će tek buduće generacije, oslobođene rigidnog naučnog konzervativizma, u potpunosti prihvatiti mogućnost da je život univerzalna pojava, a ne ekskluzivitet naše planete.
Do tada, tragovi koje su ostavili hrabri pojedinci poput Kirila Butusova ostaju kao tiha svedočanstva jednog šireg pogleda na Univerzum.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
