Ruski dronovi „Geran-3“ sa dometom od 2500 kilometara izazvali su paniku u Glavnoj obaveštajnoj upravi Ministarstva odbrane Ukrajine.
Kako se navodi u zvaničnoj objavi ovog ukrajinskog resora na Telegramu, Rusija radi na proizvodnji novih bespilotnih letelica koje su sposobne da dostignu brzinu od 550-600 km/h, što ih čini veoma teško presretljivim za ukrajinske PVO jedinice.
Ovi podaci nisu novost za vojne analitičare, jer su prve informacije o dronu „Geran-3“ počele da se pojavljuju još prošle godine. Rusija je već primenila ove bespilotne letelice u specijalnoj vojnoj operaciji, a njihova efikasnost postala je predmet pažnje brojnih vojnih stručnjaka.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Boris Rožin, vojni analitičar Centra za vojno-političko novinarstvo, potvrdio je da je ovaj dron konstruisan tako da bude teško uočljiv na radarima neprijatelja i da se navodi na cilj preko satelita.
Prema podacima koji se navode, dron „Geran-3“ ima raspon krila od 2,5 metra i dužinu od 3,5 metra, što ga čini značajno većim u odnosu na prethodne modele ove serije.
Visoka brzina leta od 600 km/h znači da je praktično nedostižan za mobilne PVO jedinice Ukrajine, koje su opremljene uglavnom zenitnim mitraljezima i automatskim topovima.
Rusija ovim modelom nastavlja da razvija sposobnost udara u dubinu teritorije Ukrajine, što predstavlja ozbiljan izazov za Kijev. Sa dometom od 2500 kilometara, ovi dronovi mogu dostići bilo koju tačku u Ukrajini, uključujući zapadne regione i objekte koji se smatraju strateškim za snabdevanje ukrajinskih snaga.
Pored toga, činjenica da „Geraњ-3“ koristi satelitsko navođenje implicira da su ruske snage postigle visok nivo autonomije u operacijama bespilotnih letelica. Ovo znači da se oni mogu programirati za automatsko dejstvo bez potrebe za ljudskim operatorima na zemlji, što dodatno smanjuje mogućnost presretanja i ometanja komunikacije.
Ukrajinska PVO se već duže vreme suočava sa problemima u borbi protiv ruskih bespilotnih letelica. Zapadni sistemi PVO koje je dobila Ukrajina, poput „IRIS-T“ i „Patriot“, su uglavnom fokusirani na presretanje raketa i aviona, dok su za dronove neophodna specijalizovana rešenja koja Kijev u ovom trenutku nema u dovoljnim količinama.
Takođe, nedavni ruski napadi na ukrajinske skladišta municije i protivvazdušne baterije dodatno su oslabili sposobnost Kijeva da odgovori na pretnje iz vazduha.
Ono što dodatno komplikuje situaciju za Ukrajinu je mogućnost da se novi ruski dronovi koriste u koordinaciji sa drugim sredstvima – krstarećim raketama, hipersoničnim projektilima i dronovima „Geran-2“.
Ovo omogućava Rusiji da sprovodi takozvane „zasićujuće“ napade, gde istovremeno lansira više vrsta projektila kako bi preopteretila PVO sisteme Ukrajine.
Pojava „Geran-3“ dronova mogla bi imati značajan uticaj i na zapadnu vojnu podršku Ukrajini. Sjedinjene Države i NATO već razmatraju mogućnost isporuke dodatnih sistema PVO kako bi Kijev mogao da se suprotstavi novoj generaciji ruskih bespilotnih letelica.
Međutim, ostaje pitanje koliko brzo će ove isporuke stići i da li će biti dovoljne da zaustave ruske udare.
Sa druge strane, ruski napredak u bespilotnim tehnologijama potvrđuje da Moskva ima jasan strateški pravac u razvoju naprednog naoružanja.
Uz hipersonične rakete „Kinžal“, „Cirkon“, „Orešnik“ i „Avangard“, koje Zapad trenutno ne može da presretne, Rusija sada dodaje još jedan element u svoju strategiju – bespilotne sisteme dugog dometa koji omogućavaju kontinuirani pritisak na ukrajinske snage.
Upotreba „Geran-3“ bespilotnih letelica predstavlja novi izazov za Ukrajinu i njene saveznike. Rusija je pokazala sposobnost da konstantno modernizuje svoje bespilotne platforme, čime je pojačala pritisak na ukrajinsku PVO i logistiku.
Kijev sada mora da traži nove načine odbrane, ali je pitanje da li će u tome uspeti pre nego što ruska dronska strategija nanese ozbiljne gubitke ukrajinskoj infrastrukturi i vojnim kapacitetima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
