Sa Kosova sam se vratio u Rim jula 1999. godine, gde su me čekali supruga i troje dece. Već u novembru počeli su problemi sa disanjem, a na prvim pregledima ustanovljena mi je ogromna masa u sredini pluća, veličine 12 sa 14 centimetara.
Krajem decembra potvrđena je dijagnoza da je reč džinovskom tumoru – počinje ekskluzivnu priču za „Novosti“ Emeriko Marija Lačeti, pukovnik Crvenog krsta, Odeljenje Vojske Italije, koji je kao major i komandant službe za vanredna stanja bio u misiji na Kosovu i Metohiji sve vreme NATO bombardovanja.
[adsenseyu1]
Pukovnik Lačeti ima 55 godina i pored svega je zadovoljan, jer je, kako kaže, „imao sreću“. Ne može, ipak, da ne zaplače kada se seti svih onih koje je poznavao ili sa kojima je radio, a više ih nema. Suze ne može da zadrži ni kad pomisli na svu decu koja su stradala pod bombama.
Prema poslednjim potvrđenim podacima, od 1999. do sada je preminulo 359, a obolelo više od 4.000 italijanskih vojnika koji su bili izloženih dejstvu otrovnih čestica osiromašenog uranijuma U238, a među njima je veliki broj onih koji su bili u misiji na Kosovu.
Emerico Maria Laccetti, Red Cross Italy, film extract from the Hospitality installation © Bogomir Doringer from Open Systems on Vimeo.
Inače, Lačetijeva služba imala je zadatak da pomogne stanovništvu na KiM, pa se on sa svojim ljudima našao u zoni gde je usledilo takozvano tepih bombardovanje i gde više nije bilo ničega za gađanje. Kako kaže, direktno je udisao prašinu i čestice neposredno po bombardovanju.
– Već 1. januara 2000. godine smešten sam u bolnicu, a tri dana kasnije uzet je uzorak za biopsiju – priča Lačeti. – Stiže dijagnoza najteže neoplazije „limfom non-Hočkin“.
Već 13. januara masa zatvara sve funkcije na vratu i počinje da mu pritiska srce. Radi se biopsija kostiju i počinje duga agonija sa hemio i radio terapajama, na koje je Lačeti, na sreću, reagovao dobro, pa se na kraju svih ciklusa masa smanjuje za 95 procenata.
– Ostalo je pet odsto tumora i sada sam pod stalnom kontrolom, jer je u tumoru pronađena masa doslovno „okrugla keramika“, posledica radijacije i visokih temperatura koje se razvijaju pri eksploziji projektila osiromašenog uranijuma koji, zna se, pripadaju nuklearnoj tehnologiji – kaže naš sagovornik. – Ali, veliki je problem sa kostima. Imam već protezu umesto jednog kuka, tu su i problemi sa ramenima i laktovima, a možda ću morati da operišem i drugi kuk i ugradim protezu.
Posle duge pravosudne bitke, Sud u Rimu je 2009. godine Lačetiju priznao status „žrtve dužnosti“, a kao uzrok je navedena izloženost jonizirajućem zračenju. Delimičnu odštetu dobio je tek 2012.
Sa zahtevima mnogih drugih obolelih vojnika ili porodica žrtava, nije išlo glatko. Osnivač Vojne opservatorije Domeniko Leđero, objavio je još 24. marta 2009. da je tada bilo 2.558 obolelih italijanskih vojnika zbog izloženosti osiromašenom uranijumu i da je preminulo njih 171. Tek posle više od devet godina od bombardovanja na KiM i javnih protesta, žalbi sudovima i rezultata dve do tada ustanovljene parlamentarne komisije za istragu, dodeljeno je prvih 30 miliona evra za obeštećenje žrtvama osiromašenog uranijuma i nano-čestica.
Do danas su formirane ukupno četiri parlamentarne komisije i tek je poslednja, ustanovljena januara 2016, posle 43 konačne presude, predložila hitno donošenje Zakona o pojašnjavanju krivice i definisanja odšteta za žrtve osiromašenog uranijuma. Do sada su u više navrata razni sudovi u nekoliko regiona izrekli presude po kojima je Ministarstvo odbrane Italije moralo da obešteti obolele od posledica zračenja osiromašenog uranijuma. Postalo je evidentno da U238 ubija u tišini, ali na pravdu još čekaju mnogobrojni oboleli vojnici ili porodice žrtava.
Radi svedočenja, saslušavani su oficiri, vojnici, lekari oružanih snaga Italije i sada je zatražena velika brzina od Komisije da istraži sve o posledicama zračenja osiromašenog uranijuma, jer je prethodna naišla na probleme i raskorak u mišljenu sveta nauke i onoga u pristupu Odbrane, odnosno Generalštaba koji ne priznaje takav uzročnik obolevanja vojnika. Komisija je predložila i to da novi zakon precizno reši pitanje prava na odštetu.
Inače, advokat Anđelo Fjore Tartalja drži rekord u broju dobijenih presuda za obeštećenje (osamdeset), u korist obolelih ili žrtava. On i dalje vodi bespoštednu borbu sa Ministarstvom odbrane.
Poslednja komisija se bavila i obolelim civilima koji su radili u administraciji Odbrane kao i problemom dece rođene sa deformitetima, čiji su očevi boravili u misijama u inostranstvu. Nije zaboravljeno ni stanovništvo na teritoriji gde su smešteni poligoni i vojni depoziti sa ovim opasnim oružjem. Predsednik poslednje Parlamentarne komisije Đan-Pjero Skanu završio je rad 9. februara ove godine i izneo zaključak da je nedvosmislena veza između oboljenja i uzročnika, karcinoma i osiromašenog uranijuma, sa raznolikim patologijama, ponajviše oboljenja bubrega, tiroide, ali i raznih drugih organa.
[adsenseyu1]
Valeri Melis imao je samo 27 godina, stariji vodnik, bio je u misiji u Peći, oboleo je već u jesen 1999. godine. Pojavili su mu se čvorovi na vratu, a ubrzo bolest dobija ime „limfom Hočkin“. Sud u Kaljariju je priznao odgovornost italijanske vojske koja ništa nije učinila da zaštiti vojnike od osiromašenog uranijuma. Valeri je umro 4. februara 2004.
Pukovnik Klaudio Kaboni preminuo je februara 2017. godine u 59. godini, od raka na limfnim žlezdama. Bio je 20 godina u raznim misijama po svetu, na Kosovu 1999. godine.
AMERIKANCI KAO MARSOVCI
„Gledali smo Amerikance pored nas i pitali se zašto se kreću tako natrontani“, piše u svom tragičnom dnevniku Denize, pripadnik vazduhoplovne jedinice. „Izgledali su kao Marsovci, kao likovi iz filma ‘Virus’. Imali su opremu za baratanje materijalima koju mi nismo imali.
Nikada se nismo pitali zašto su oni tako opremljeni, mislili smo da oni preteruju. Posle Kosova, i nakon druge misije u Eritreji, počeo sam da čitam novine i zaledila mi se krv u žilama. Bio je to period u kojem se počelo govoriti o osiromašenom uranijumu. Nadao sam se da nisam među zlosrećnima, međutim 2010. došao je red i na mene“. Denize je umro 2015. godine.
KAPLAR DE BJAZI 359. ŽRTVA
Kaplar Đuzepe de Bjazi (41) najnovija je žrtva kancera u redovima italijanske vojske, od kojeg je oboleo jer je bio izložen dejstvu osiromašenog uranijuma. Kako je otkrio Domeniko Leđero, zastupnik oko 7.000 italijanskih vojnika koji su boraveći na Kosovu u sastavu Kfora, dobili teške oblike karcinoma, kaplar Đuzepe je preminuo početkom ove nedelje i on je 359. žrtva među italijanskim vojnicima.
Đuzepe je boravio u BiH (1999), na Kosovu (2003), u Avganistanu (2010) i Libanu (2012), a sada je izgubio bitku sa kancerom. Kada se razboleo, vojska ga je napustila i u poslednjim trenucima bio je okružen samo članovima porodice u svom napuljskom domu.
ZATROVANA VODA
Do sada je, među brojnim informacijama, izašao na videlo i zastrašujući podatak iz jula 2017. da su italijanski vojnici sigurno do kraja 2016. godine pili kancerogenu vodu na Kosovu, služenu u menzi, restoranima ili picerijama u čitavoj vojnoj bazi u Prištini, u teretani… Naime, analizom vode 2015. ustanovljen je visok procenat prisustva bromata.
(Novosti.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
