Naslovnica SPEKTAR Zašto ukrajinska ofanziva još uvek nije krenula?

Zašto ukrajinska ofanziva još uvek nije krenula?

Neuspeh Ukrajine u pokušaju da onemogući Rusiji snabdevanje trupa, tvrdi vojni analitičar, jedan je od najvažnijih razloga za to što Kijev ne započinje svoju dugo najavljivanu ofanzivu

Da bi kontraofanziva bila uspešna, ono što se danas dešava ukrajinskim snagama trebalo je da se događa ruskim trupama, piše penzionisani pilot i vojni analitičar Vijainder Takur za „Jurejžn tajms“.

Ruske Vazdušno-kosmičke snage pokazale su veliko umeće u korišćenju svojih resursa, napadajući industrijske objekte kamikazama – bespilotnim letelicama „geran-2“. Potom su obično koristile krstareće rakete Kh-101 i „kalibar“ za precizne napade.

Otvorite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti

Kada postoji potreba za snažnim i preciznim udarima, ruske snage napadaju supersoničnim raketama „oniks“ ili kvazi-balističkim raketama „iskander-M“, koristeći mobilne lansere sa kopna.

Prethodno ruski dronovi mamci primoravaju ukrajinske sisteme da nemilosrdno rasipaju municiju.

Čuvena ukrajinska kontraofanziva trebalo je da počne žestokim udarima na ruske logističke centre.

[adsenseyu1]

Prilagođavanje ruske protivvazdušne odbrane

Prilikom napada na Herson, ukrajinske snage koristile su HIMARS sisteme, koje su Kijevu isporučile SAD, kako bi onemogućile snabdevanje ruskih trupa. Rusija je tada jednostavno povukla svoje snage sa desne obale Dnjepra.

Na nesreću Kijeva, nakon povlačenja ruskih snaga, rukovodstvo ruskih oružanih snaga je prerasporedilo svoje snage, skladišta i protivvazdušnu odbranu na način koji je umanjio destruktivni potencijal HIMARS-a, čiji je domet oko 80 kilometara. Takođe, Rusija je prilagodila svoj softver kako bi poboljšala stopu obaranja raketa i tako ih ubrzo potpuno neutralisala.

Jedanaestog maja 2023, odlučna u nastojanju da oslabi Rusiju, Velika Britanija je odbacila svaki oprez i najavila da će Ukrajini pokloniti krstareće rakete „storm šedou“, dometa do 250 kilometara.

Ministar odbrane Ben Volas je u parlamentu izjavio da Britanija donira Kijevu rakete „storm šedou“ da bi mu pomogla da povrati teritorije koje je izgubio od početka konflikta.

[adsenseyu4]

Ovim je Velika Britanija očigledno prešla rusku „crvenu liniju“ i postala prva zemlja koja je Ukrajini donirala oružje većeg dometa sposobno da pogodi mete u Rusiji.
Dvanaestog maja 2023, kada je Kijev prvi put upotrebio rakete „storm šedou“, ukrajinska ofanziva je izgledala i neizbežna i zloslutna.

U ranijoj analizi objavljenoj 12. maja 2023, „Eurejžan tajms“ je analizirao verovatne efekte uvođenja projektila „storm šedou“ i zaključio da je ruska stelt radarska mreža dovoljno efikasna i da će olakšati presretanje ovih projektila.

„Međutim, poput raketa HIMARS, neke rakete `storm šedou` će verovatno proći kroz rusku odbranu“, zaključio je tada „Jurejžn tajms“. „Uzimajući u obzir mnogo veći domet ovih raketa i destruktivniju bojevu glavu, svaki `storm šedou` koji prođe rusku odbranu zadaće bolan udarac.”

Oluja (storm) se pretvorila u senku (šedou)

Ovo se pokazalo tačnim. Dve nedelje nakon što je uveo projektile „storm šedou“, Kijev nije uspeo da umanji sposobnost Rusije da snabdeva svoje snage.

U tom periodu, ukrajinska vojska je izvršila nekoliko napada, poput onog na školu avijacije u Lugansku ili na skladište raketa u Marijupolju. Za to vreme, ruske snage protivvazdušne odbrane efikasno su obarale rakete „storm šedou“.

Ruske snage su odigrale ključnu ulogu u ograničavanju štete od britanskih projektila.

Ukrajina nije u potpunosti iskoristila potencijal projektila „storm šedou“ zbog ograničenog broja platformi za lansiranje.

„Storm šedou“ je težak 1.900 kilograma. Kijev, u ovom trenutku, raspolaže sa dva teška lovca, Su-24 i Su-27, koji su teoretski sposobni da nose raketu.

Na početku konflikta, u februaru 2022. godine, Ukrajina je imala 34 Su-27 i između 16 i 24 Su-24M.

Dana 2. maja, ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov, nakon sastanka sa britanskim ministrom odbrane Benom Volasom, objavio je na Tviteru sliku Su-24MR, koji nosi projektil „storm šedou“.

Su-24MR je izviđačka varijanta aviona Su-24M. Nagađa se da je broj Su-24MR u posedu kijevskih snaga na početku konflikta iznosio 10. Veruje se da su četiri Su-24MR od tada oborena.

U stvari, Reznikov je otkrio da Ukrajina ima samo šest platformi za lansiranje britanskih raketa. Nedostatak lansirnih platformi veoma lako objašnjava ograničenu upotrebu projektila „storm šedou“.

Sumorne prognoze za ukrajinsku kontraofanzivu

Ranije se spekulisalo da su ukrajinski lovci-bombarderi Su-24M modifikovani da nose rakete „storm šedou“ u Poljskoj, počev od novembra 2022. To je bilo šest meseci pre nego što je Velika Britanija zvanično objavila da će preslati ove rakete Kijevu.

Međutim, prema rečima penzionisanog zamenika komandanta Narodne milicije DNR Eduarda Basurina, letelica sa repnim brojem 60 nije napustila zemlju radi nadogradnje za lansiranje projektila „storm šedou“. To znači da je britansko vojno osoblje nadogradilo avion u Ukrajini.

Rusija tvrdi da je oborila tri bombardera Su-24 od uvođenja „storm šedoua“  –  jedan 13. maja kod Luganska, drugi 17. maja kod Varvarovke u DNR i treći 18. maja kod Slavjanska.

Iznenadni porast broja obaranja ukrajinskih Su-24 dovodi u sumnju nastavak ukrajinskih operacija sa britanskim raketama „storm šedou“. Jasno je da rusko vazduhoplovstvo krenulo u lov na ukrajinske Su-24.

Neuspeh Ukrajine da degradira sposobnost Rusije da snabdeva svoje trupe na liniji fronta upotrebom projektila „storm šedou“ verovatno je jedan od najvažnijih razloga za nesposobnost Kijeva da pokrene svoju dugo najavljivanu kontraofanzivu.

Ograničen broj Su-24MR, kojima raspolaže Kijev, čini prognozu za ukrajinsku kontraofanzivu prilično sumornom.

(RT)

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte