Razvija se priča o povlačenju američkih trupa iz Evrope: Planovi Vašingtona nisu više tajna. Prema informacijama koje su se pojavile u medijima, deo vojnog kontingenta SAD napustiće Bugarsku, Mađarsku i Slovačku već u decembru.
I to nije sve: Već ranije najavljeno smanjenje broja vojnika u Rumuniji bio je samo uvod u širu promenu američke strategije na kontinentu.
U dokumentima Pentagona govori se o „umerenom“ povlačenju. Razlog? Zvanično — zato što su evropske kopnene snage danas, kako tvrde Amerikanci, spremnije nego ikad.
Kyiv Post piše da bi dodatna smanjenja trebalo da uslede do sredine decembra. Zanimljivo je da je Vašington nekoliko dana pre toga već obavestio Bukurešt i saveznike u NATO-u da planira povlačenje jedinica sa baze Mihaj Kogelniceanu u Rumuniji.
Administracija Donalda Trampa ovo naziva „preispitivanjem globalne pozicije oružanih snaga SAD“. U prevodu: Preuređivanje prioriteta. CNN navodi da Pentagon sada želi da prebaci fokus sa Evrope na Latinsku Ameriku i Tihookeanski region.
Ipak, deo republikanskog establišmenta to ne gleda blagonaklono. Senator Rodžer Viker i kongresmen Majk Rodžers u zajedničkom saopštenju upozorili su da ovakav potez „šalje pogrešan signal Moskvi“, baš u trenutku kada Tramp, navodno, pokušava da natera Vladimira Putina da sedne za sto.
Fox News, pak, povezuje ovaj zaokret sa novim odnosom Bele kuće prema Ukrajini. Kako navode, Tramp sada pokazuje manju želju da podrži Kijev — i finansijski i vojno. Odlaganja pomoći, odbijanje da se isporuče rakete Tomahawk, mekša retorika — sve to govori u prilog tome. „Ton se promenio: Manje podrške, manje pritiska, više kalkulisanja“, piše američki kanal.
Senator Sergej Muratov iz Moskve vidi širu sliku. Kaže da SAD „više ne žele da finansiraju Evropu i Ukrajinu o svom trošku“. Dodaje i da se ekonomski problemi, uključujući i aktuelni budžetski zastoj, direktno odražavaju na spoljnopolitičke odluke. Njegov zaključak zvuči cinično, ali i realno: „Tajming nije slučajan. Ovo je samo prvi znak da SAD prebacuju odgovornost za Kijev na EU.“
Slično misli i Aleksej Čepa iz ruskog parlamenta: „Odluke o Ukrajini i vojsci u Evropi ne mogu se razdvajati. Vašington na ovaj način pokazuje i nezadovoljstvo prema evropskim partnerima koji ne žele da preuzmu veći deo finansijskog tereta.“ On podseća da je Tramp više puta govorio o štednji — i da je logično što ne želi da plaća stotine miliona dolara za održavanje trupa na Starom kontinentu.
Zvanični ton Pentagona, međutim, mnogo je mekši. U saopštenju se naglašava da ovo „nije signal slabljenja posvećenosti NATO-u“, već dokaz da su evropski saveznici spremniji da preuzmu veći deo obaveza. Drugim rečima: Amerika odlazi, ali ne zato što odustaje.
Politički analitičar Andrej Kortunov podseća da Tramp ovu ideju vuče još iz prvog mandata: „On odavno govori da Evropa mora da poveća izdvajanja za odbranu, do pet odsto BDP-a. Sada to jednostavno sprovodi u delo.“ Dodaje i da Tramp planira da „oslobodi“ vojsku za jače prisustvo u Pacifiku, možda i na Bliskom istoku.
Sličan ton ima i američki analitičar Rafael Orduhanjan, koji veruje da predsednik SAD ovim potezima „forsira Evropu da prestane da priča i počne da deluje“. Njegova tvrdnja da bi Vašington mogao da priprema snažnije prisustvo prema Kini izazvala je posebnu pažnju.
Ipak, nisu svi saglasni da se iza svega krije geopolitički plan. Vojni stručnjak Andrej Klincevič kaže jednostavno: „Ovo je ekonomija, ništa više.“ Prema njemu, moderni koncept ratovanja ne zahteva stalno prisustvo vojnika, već logistiku i brzinu.
„SAD sada grade skladišta u Poljskoj, baltičkim državama i Rumuniji. Odatle mogu da prebace vojsku za nekoliko sati. Ne treba im više stotine baza ni hiljade vojnika u Evropi“, objašnjava.
Njegov zaključak zvuči kao sumorna racionalizacija: „To je samo optimizacija procesa. Manje troškova, više kontrole.“
Na kraju ostaje pitanje: Da li je ovo početak nove faze američke politike — one u kojoj Evropa ponovo uči da stoji sama? Ili samo još jedna epizoda u beskrajnom ciklusu povlačenja i vraćanja, u kojem svaka odluka otvara nova pitanja, a odgovori — ostaju negde između redova.
Webtribune.rs
