[adsenseyu2]
Evropske i ruske svemirske agencije su najavile planove da udruže snage i formiraju ljudsku koloniju na Mesecu.
Ovaj poduhvat nosi naziv Luna 27, a prva misija bi trebalo se sprovede za samo 5 godina.
Prva svemirska misija će se odigrati na do sada neistraženom južnom polu Meseca, pri čemu će se proceniti da li ima vode ili nekakvih sirovina koje mogu da stvore gorivo i kiseonik.
Istraživači veruju da bi na mračnoj strani Meseca mogao da se nalazi led.
Naredne misije će zatim imati za cilj da ljudi počnu s izgradnjom naselja na Mesecu.
Profesor Igor Mitrofanov sa Instituta za svemirska istraživanja u Moskvi je rekao: „Moramo da odemo na Mesec.Ovaj vek će biti vek u kom će Mesec postati stalna ispostava ljudske civilizacije, a naša država će učestvovati u tom procesu“.
[adsenseyu4]
On je dodao da će Rusija morati da sarađuje sa međunarodnim kolegama.
Berenžer Hudu, šef lunarne istraživačke grupe iz Evropske svemirske agencije (ESA), rekao je: „Imamo ambicije da pošaljemo evropske astronaute na Mesec. Trenutno su u toku rasprave na međunarodnom nivou o široj saradnji po pitanju Meseca“.
Slične komentare je prošle nedelje dao Johan Ditrih Verner, novi šef ESA, koji je naveo da je u planu izgradnja evropske baze na mračnoj strani Meseca.
Iako je Rusija ta koja predvodi ovaj projekat, ESA razvija novu opremu za sletanje, ali i visoko-tehnološku bušilicu za led.
Učestvovanje Evrope u misiji koju predvodi Rusija zahteva konačno odobrenje sa sastanka ministara koje će se održati krajem 2016. godine.
Naučnici koji učestvuju u projektu Luna 27 su ubeđeni da nije pitanje da li će, već kada će ljudi ponovo da kroče na površinu Meseca.
[adsenseyu1]
Vodeći naučnik ESA na ovom projektu, dr Džejms Karpenter, rekao je: „Južni pol je nešto drugačije od svega gde smo ikada bili.
Okruženje je potpuno drugačije, a usled ekstremne hladnoće postoji šansa da tamo pronađemo veće količine leda i drugih supstanci koje bismo mogli da koristimo kao raketno gorivo“.
Profesor Mitrofanov je naveo da bi ljudi imali komercijalne koristi od stalne baze na Mesecu, te da bi ona mogla da posluži i kao odskočna daska za misije na Mars.
On je rekao: „Baza će služiti za astronomska posmatranja, iskorišćavanje minerala i drugih resursa i za stvaranje ispostave koju će moći da posećuju svi astronauti“.
Vodeći inženjer ovog projekta, Ričard Fisakerli, dodao je: „Niz misija koji će uslediti ima za glavni cilj povratak na Mesec, ali takođe predstavlja početak nečeg novog kada je u pitanju opšte istraživanje solarnog sistema“.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
