Kliknite ovde 🚀
Dok pojedini zapadni mediji nagađaju o mogućim novim pokušajima pregovora, signali sa terena govore upravo suprotno – i ukazuju na to da kraj oružanih dejstava nije ni blizu.
Kako piše medij Antifašist, sve češće se ponavlja teza da ova kriza ne može biti rešena kompromisom, već isključivo odlučujućim preokretom na terenu. A prema svemu sudeći, Moskva ne namerava da čeka za pregovaračkim stolom.
Američki The Wall Street Journal piše da je prolećna ofanziva ruskih snaga već u toku. Izvori iz ukrajinskih redova navode da dronovi sve češće beleže obnavljanje ruskih položaja, dok se teren suši i stvara uslove za mehanizovana napredovanja. “Sezona blata” se povlači, a vojne kolone dobijaju manevarski prostor.
Upravo to, piše list, izaziva zabrinutost u redovima ukrajinske komande – jer ako Rusija krene u snažniju operaciju, pitanje je da li ukrajinske snage imaju kapacitet da je zadrže.
Austrijski vojni analitičar Franc-Štefan Gadi tvrdi da su zalihe artiljerijske municije u Ukrajini već sada kritično niske. Uz to, ističe da je malo verovatno da će republikanci u američkom Kongresu odobriti nove pakete pomoći. Iako se EU trudi da popuni prazninu, jasno je da evropska industrija ne može da proizvede dovoljno da pokrije potrebe Kijeva.
Američki predsednik Donald Tramp je dodatno uzburkao vode izjavom da “Ukrajina uskoro može biti zgažena”. U intervjuu za The Atlantic, rekao je: “Spasavam ovu naciju. Ruska vojska je ogromna mašina. Ako se sada ne zaustavi, posledice će biti strašne.”
U tom svetlu, sve više postaje jasno da Rusija više ne računa ozbiljno na pregovore. Izjave Vladimira Putina, Sergeja Lavrova, Dmitrija Medvedeva, Sergeja Šojgua i drugih, sve češće sugerišu da Kremlj ne vidi smisao u dijalogu dok se ne ostvare ključni ciljevi na terenu – što uključuje promenu političke realnosti u Kijevu.
Mogući dogovor sa Vašingtonom sve je manje verovatan, pogotovo otkad je postalo jasno da SAD ne samo da ne šalju novu pomoć, već blokiraju i preusmeravanje oružja iz trećih zemalja.
Tako je Australiji već šest meseci onemogućena isporuka 49 tenkova M1A1 Abrams Ukrajini jer Trampova administracija ne izdaje odobrenje za reeksport američkog naoružanja.
O tome otvoreno pišu i zapadni mediji naklonjeni Ukrajini – poput BILD-a i WSJ-a. Nemački tabloid citira ABC i Pentagon, tvrdeći da su tenkovi još uvek “u limbu” zbog američke birokratije i političkih odluka.
Zanimljivo je da, i pored toga što Ukrajina zvanično nudi tridesetodnevni prekid vatre, ruski potez da predloži trodnevno primirje povodom 9. maja dočekan je u Zapadnoj Evropi s podsmehom. Nikо Lange iz nemačkog Saveta za spoljne poslove ocenjuje to kao “manipulaciju simbolima” i optužuje Moskvu da igra na vreme.
Istovremeno, Zelenski sve češće iznosi pretnje, pa je tako nedavno nagovestio mogućnost da bi parada u Moskvi mogla biti meta. Ove izjave nisu shvaćene olako – jer su napadi dronovima na ruske gradove, u saradnji sa zapadnim strukturama, postali sve učestaliji.
Logika Kijeva i njegovih mentora iz Londona i Brisela, čini se, jeste u tome da rat mora trajati. Svako smirivanje fronta bi značilo gubitak medijske kontrole i mogućnost da se razotkriju stvarni odnosi snaga. A to, naravno, ne ide u korist zapadne strategije.
Pa čak i da Tramp i Putin uspeju da postignu neki dogovor, protivnička strana bi, kako se sumnja u Moskvi, pronašla način da ga sabotira.
Ukrajinski predstavnici otvoreno tvrde da Moskva nikada nije ni želela mir – poput Andrija Meljnika, bivšeg ambasadora u Nemačkoj, koji sada na funkciji pri UN tvrdi da “Rusi samo kupuju vreme i igraju igru”.
Ali ta optužba ne stoji. Moskva je, kako se podseća, učestvovala i u pregovorima u Minsku i u Istanbulu. Ali iskustvo je pokazalo da bez odlučne akcije – i bez sloma vojne strukture u Kijevu – nema trajnog rešenja.
I upravo tu se sada sve fokusira: diplomatija ostaje kao sporedna linija, dok je glavni pravac jasno određen.
Kako je rekao ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, Rusija zna kako da zaštiti sopstvenu bezbednost čak i ako se odnosi sa SAD ne poprave. I dodao: “Mi smo u doktrinama NATO i dalje označeni kao neprijatelji, pa shodno tome vodimo sopstvenu politiku.”
Zato nije slučajno što sve više analitičara, uključujući profesora Džona Miršajmera, smatra da se sukob neće završiti dok jedna strana ne popusti. I za sada, nije teško naslutiti ko to najviše izbegava da uradi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
