Leto, sunce, roštilji, piknici – i čašica više. Mnogi će potvrditi: u toplim mesecima dovoljan je i manji unos alkohola da bi se osetile posledice.
Nije u pitanju samo subjektivan osećaj. Iza toga stoje konkretni fiziološki, psihološki i društveni razlozi koje je za Aif objasnio psihijatar i narkolog Ruslan Isajev, šef psihijatrijske i narkološke klinike i predsednik Nezavisnog narkološkog udruženja.
Nije mit – lakše je napiti se leti nego zimi. I to ne zato što alkohol menja svoj sastav, već zbog načina na koji naše telo i ponašanje reaguju na toplotu.
Prva i možda ključna stvar jeste pojačana vaskularna reakcija. Kada je vruće, krvni sudovi se šire kako bi telo moglo efikasnije da se rashladi. Alkohol, sa svoje strane, takođe širi krvne sudove.
Kada se ta dva efekta spoje, dolazi do preterane dilatacije, što snižava krvni pritisak i izaziva osećaj slabosti, vrtoglavicu i glavobolju – i to i posle male količine pića.
Subjektivno, osoba se može osećati kao da je popila mnogo više nego što pokazuje nivo alkohola u krvi. I tu stvari postaju opasne: jer granica samokontrole brzo postane mutna.
Ali to nije sve. Letnje vrućine dodatno ubrzavaju dehidrataciju, a alkohol, poznat diuretik, pojačava izlučivanje tečnosti iz organizma. Na visokim temperaturama, kada telo već gubi tečnost znojenjem, efekat se udvostručuje.
Posledice? Telo sporije razgrađuje alkohol, što povećava njegovu toksičnost. Isajev upozorava da su posebno rizične kombinacije jakog alkohola s kofeinskim ili šećernim koktelima, jer dodatno ubrzavaju dehidrataciju i zamagljuju percepciju.
Treći važan faktor je ponašanje. Leti se pije na mestima gde kontrola brzo izostaje: na otvorenom, uz jezero, na festivalima, na odmoru. Sve to obično ide bez redovnog obroka, uz dosta fizičke aktivnosti i izlaganja suncu. Rezultat? Brže opijanje, veći rizik od slabosti, nesvestice, povreda ili ozbiljnih neželjenih posledica.
Psihologija igra ključnu ulogu. Leto nosi poruku opuštenosti i slobode. Ljudi lakše popuste pred porukom “sad je pravo vreme da se opustiš”, dok unutrašnji alarmi koji bi inače zaustavili konzumaciju jednostavno zaneme.
Često se poseže za logikom: “svi piju, zašto ne bih i ja?” – dok realnost u organizmu počinje da klizi iz ruku.
Poruka Isajeva je jasna: letnje temperature menjaju pravila igre. Nije svejedno kad i kako pijete. Voda mora da ide paralelno s alkoholom. Hrana nije opciona, već obavezna. A piće na prazan stomak? Nikad dobra ideja. Takođe, izbegavati produženo izlaganje suncu uz konzumaciju.
Pitanje koje ostaje u vazduhu: ako već znamo sve ove stvari, zašto ih onda tako često zaboravimo kad krene leto? Možda je odgovor jednostavan – jer leti, kao da svi želimo da zaboravimo. Ali telo ne zaboravlja. I ne prašta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
