Ruski padobranci spustili su se u četvrtak u najveći kazahstanski grad da pomognu u gušenju najveće pobune u istoriji bivše sovjetske republike — sa potencijalnim strateškim implikacijama na planove Rusije u Ukrajini.
Zašto je to važno: Prva kolektivna intervencija Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Moskva komplikuje Putinov strateški fokus za početak 2022. godine, kada se očekivalo da ruski vojni planovi oko Ukrajine dosegnu tačku preokreta.
Nasilni sukobi između snaga bezbednosti i naoružanih demonstranata u Kazahstanu nastavljeni su u četvrtak, pošto je prvih 2.500 vojnika iz Jermenije, Belorusije, Kirgistana, Rusije i Tadžikistana stiglo na „ograničenu“ operaciju za uspostavljanje mira.
U međuvremenu, pregovori o bezbednosti na visokom nivou između američkih i ruskih zvaničnika trebalo bi da počnu 10. januara u Ženevi, nakon čega će uslediti sastanak Saveta NATO-Rusija 12. januara i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju 13. januara.
Putinovi ciljevi su ili da izvuče ustupke u širenju NATO-a, ili potencijalno da uđe sa vojskom u Ukrajinu i silom preokrene njen put na Zapad.
Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će ograničeno raspoređivanje ruskih trupa u Kazahstanu uticati na vojno planiranje na granici sa Ukrajinom, gde se očekuje da će Moskva zadržati jak položaj tokom pregovora sledeće nedelje.
To je strateško pitanje a ne logističko, kaže Maks Bergman, ekspert za evropsku bezbednost u „Center for American Progress“.
Trajna politička i bezbednosna kriza u Kazahstanu — najvećem vojnom savezniku Rusije, najvećoj ekonomiji u centralnoj Aziji i strateškoj „tampon“ državi u regionu — zahtevala bi značajnu pažnju Kremlja.
U tom kontekstu, invazija velikih razmera na Ukrajinu, koja bi bila sveobuhvatna i izazvala masovni ekonomski odgovor Zapada, mogla bi biti previše za Putina.
„Za Rusiju je ovo izuzetno delikatna misija“, kaže Dmitrij Trenin, direktor Karnegi moskovskog centra. „Rusija se u suštini umešala u domaću krizu u velikoj susednoj zemlji u kojoj ljudi ne pozdravljaju strano mešanje.
Intervencija ODKB-a u Kazahstanu, ako uspe, može predstavljati priliku za Putina da projektuje snagu i obnovi ruski uticaj nad susedom koji takođe ima veze sa Kinom.
Kao i u Belorusiji, gde je Aleksandar Lukašenko postao potpuno oslonjen na Moskvu, Putin bi mogao da „pretvori krizu u priliku za širenje uticaja“, kaže Trenin.
Sve što je rečeno, nestabilnost na njegovom pragu je poslednje što je Putinu potrebno uoči pregovora sledeće nedelje.
Šta se na kraju desilo u finišu pred početak odlučujućih razgovora Rusije sa SAD o bezbednosti?
Oružana revolucija u Kazahstanu koja je trebalo da bude faktor pritiska na Rusiju i Putina pred pregovore, očigledno je pri kraju.
Dok su trupe ODKB zvanično ušle u Kazahstan, samo dva dana pre toga ušle su trupe čuvene ruske privatne vojske Vagner, koje su brzometno raščistile situaciju surovo se obračunavši sa militantima.
To je pokazalo da se u ovakvim situacija Putin i službe koje je stvorio snalaze kao riba u vodi te da im je dovoljno samo nekoliko dana da reše situaciju u svoju korist.
Umesto da nestabilni Kazahstan postane Putinovo breme pred pregovore sa SAD, postao je dodatni Putinov adut, jer sada je svima jasno kako će Putin rešiti nestabilne situacije u Ukrajini i Gruziji.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
