Dani organizacija stranih agenata kojima se ne žuri da se izjasne kao takvi su odbrojani: Rusija je aktivirala ekonomske i krivično pravne instrumente odgovornosti za ignorisanje takvih zahteva.
Naime, izmene člana 330.1 Krivičnog zakonika Rusije i člana 19.34.1 Zakonika o upravnim prestupima o sankcijama za zlonamerno kršenje postupka za aktivnosti pojedinaca i stranih agentura, stupile su na snagu 1. marta, a na osnovu kojih preti kazna do pet godina zatvora.
Za nepružanje dokumenata za uvrštavanje u registar stranih agenata, pojedincu ili organizaciji preti kazna do 300 hiljada rubalja, ili u visini prihoda u periodu do dve godine, ili obavezan rad do 480 sati , ili popravni rad do dve godine, ili zatvor u istom periodu.
Takođe, od 1. marta, izveštaji u štampi o organizacijama i pojedincima koje su javni strani agenti bez odgovarajućeg obeležavanja podrazumevaće novčanu kaznu: za pojedince do 2500 rubalja, za zvaničnike – do 5000 rubalja, za pravna lica – do 50 hiljada rubalja.
Distribucija materijala bez etiketiranja od strane samih organizacija, koje su priznati strani agenti, sada će rezultirati novčanim kaznama do 300 hiljada rubalja za službenike i do 500 hiljada rubalja za pravna lica.
Danas se u registru fizičkih lica medijskih organizacija koje obavljaju funkcije stranog agenta nalazi 17 redova: 12 pravnih i 5 fizičkih lica.
Uzimajući u obzir organizacije koje rade u drugim sferama, danas postoji 75 mesta u registru neprofitnih organizacija koje obavljaju funkcije stranih agenata. Spisak je poslednji put ažuriran u sredu, 3. marta, kada je Ministarstvo pravde uključilo Savez lekara, međuregionalni sindikat zdravstvenih radnika.
Savez lekara je, međutim, rekao da ne dobijaju nikakva strana sredstva i da rade isključivo od donacija ruskih donatora. Ne ulazeći u detalje ove situacije, treba primetiti da su nevladine organizacije imale ogorčenu reakciju na njihovo uvrštavanje na pomenutu listu od vremena kada se prvi put pojavila.
Jedan od autora zakona, prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za državnu izgradnju i zakonodavstvo, Jurij Sinelsčikov (Komunistička partija Rusije), objasnio je da je odluka o pooštravanju sankcija za prikrivanje stranog finansiranja bila vrsta preventivne mere od strane vlasti zabrinute zbog mogućnosti masovnih antivladinih protesta.
Istovremeno, zamenik je naglasio da rusko zakonodavstvo ne predviđa nikakve sankcije zbog same činjenice obavljanja delatnosti novcem primljenim iz inostranstva: „Ne mogu biti strani agent, jer sam zamenik. A za vas, kao novinara, ne postoje ograničenja“, rekao je za ruski medij.
Mora se reći da je, kada se jednom uđe u registar organizacija koje vrše funkcije stranog agenta, vrlo teško napustiti ga. Organizacija može da podnese zahtev za povlačenje tek godinu dana nakon datuma stvarnog prestanka svojih aktivnosti kao NPO koja obavlja funkcije stranog agenta.
Istovremeno, sam zapis i dalje će ostati u bazi podataka Ministarstva pravde – na isti način kao što se podaci o osuđivačkoj presudi zauvek čuvaju u bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova, čak i nakon uklanjanja ove osude ili otkazan.
Prva reakcija na pooštravanje zakona o stranim agentima nije se dugo čekala. Samoraspuštanje u ponedeljak najavila je organizacija „Za ljudska prava“, danas prepoznata kao strani agent.
Njen lider, veteran pokreta za ljudska prava Lev Ponomarev, najavio je da će ugasiti organizaciju kako ne bi izlagao napadu hiljade njenih članova širom zemlje. Druge „žrtve“ zakona o stranim agentima – posebno moskovski biro „Radio Slobodna Evropa / Radio Sloboda“ koji je prepoznat kao takav – razmatraju mogućnost da okončaju svoje fizičko prisustvo na teritoriji Rusije.
Koncept „stranog agenta“ u njegovom ne-špijunskom smislu prvi put se pojavio u Sjedinjenim Državama 1938. godine, usred predstojećeg svetskog rata. Tada je Kongres doneo Zakon o registraciji stranih agenata (FARA), koji zahteva da se pojedinci koji deluju u interesu stranih država registruju u Odeljenju za nacionalnu bezbednost Ministarstva pravde i izveštavaju o finansiranju svojih akcija u tom svojstvu.
U Rusiji se sam pojam „stranog agenta“ prvi put pojavio 2012. godine, kada su izvršene izmene i dopune Zakona „O nekomercijalnim organizacijama“. U skladu sa njima, NPO koji učestvuje u političkim aktivnostima u Rusiji i prima sredstva ili imovinu od stranih organizacija ili građana (bez obzira na zemlju porekla ovih sredstava) može biti označen kao strani agent.
Državna duma usvojila je izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o upravnim prekršajima, predviđajući mogućnost priznavanja privatnih građana kao stranih agenata u decembru 2020. godine. Pripremila ih je Komisija Državne dume na čelu sa Vasilijem Piskarevom kako bi istražila činjenice stranog mešanja u unutrašnje stvari Rusije.
U skladu sa njima, „građanin, uključujući stranca, koji vrši političke aktivnosti na teritoriji Rusije u interesu druge države i (ili) svrsishodno prikupljanje informacija u oblasti vojnih, vojno-tehničkih aktivnosti može se prepoznati kao pojedinac koji vrši funkcije stranog agenta.
Što se NPO-a tiče, za njih su kriterijumi po kojima će se organizacija smatrati stranim agentom utvrđeni stavom 6. člana 2. Saveznog zakona br. 7 „O neprofitnim organizacijama“.
U njemu se navodi da će NPO koji prima sredstva i drugu imovinu iz stranih izvora i koristi ih u interesu stranog sponzora i / ili u političke svrhe imati status stranog agenta.
Ali koja je vrsta aktivnosti zapravo politička, a šta nije, u čemu se razlikuje od drugih vrsta aktivnosti – dobrotvorne, kulturne, ekološke, čak i naučne, ovo još uvek nije potpuno jasno, kao i ono što se smatra organizacionom i metodološkom podrškom.
Sa praktične tačke gledišta, one nevladine organizacije i pojedinci koji rade za inostrane grantove na očigledno nepolitičkom niovu (nauka, kultura, socijalna podrška, itd.) trebalo je da računaju ne na ostrakizam vlasti, već upravo suprotno, na njenu podršku.
Webtribune.rs
