Lideri Rusije i Kine nisu prisustvovali samitu BRIKS-a koji je počeo u nedelju u Brazilu, što su pojedini zapadni komentatori odmah protumačili kao signal da je poslednje širenje ove grupe umanjilo njen ideološki značaj za dve ključne zemlje osnivače.
Kineski predsednik Si Đinping, koji je redovno prisustvovao skupovima BRIKS-a tokom prethodnih dvanaest godina, ovog puta je poslao premijera Li Ćijanga, a kao razlog je navedeno samo preklapanje u rasporedu, navodi britanski list Guardian.
Kada je reč o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, deo posmatrača podseća da protiv njega postoji nalog za hapšenje izdat od strane Međunarodnog krivičnog suda.
Moguće je da je zbog toga odlučio da ne dolazi u Rio de Žaneiro, kako ne bi doveo u nezgodnu situaciju domaćine samita, budući da je Brazil potpisnik Rimskog statuta MKS-a.
Guardian takođe podseća na slučaj Mongolije, koja je prošle godine ušla u spor sa Međunarodnim sudom pravde jer nije postupila po nalogu MKS-a prilikom Putinove posete.
Slično se dogodilo i tokom samita BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici 2023. godine, kada je Putin odlučio da ne prisustvuje događaju jer predsednik Siril Ramafosa nije dao pravne garancije da nalog MKS-a neće biti sproveden.
BRIKS, često viđen kao protivteža G7 za zemlje u razvoju, poslednjih godina se ubrzano širi, ali po mišljenju nekih analitičara pri tom procesu gubi svoju koherentnost kao blok koji nudi ideološku alternativu zapadnim modelima privrede.
Osnovan od strane Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS se prošle godine proširio na šest novih članica: Indoneziju, Iran, Egipat, Etiopiju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate – zemlje koje se nalaze u vrlo različitim fazama ekonomskog razvoja i imaju različite stavove prema zapadnim silama.
Brazil je u više navrata istakao da BRIKS predstavlja tek jedan segment u širem procesu formiranja novog svetskog poretka. Govoreći u Institutu za prekomorski razvoj, bivši šef diplomatije Brazila, a sadašnji ambasador u Londonu, Antonio Patriota, izjavio je da je spoljna politika aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa – sa naglaskom na slogan „Amerika na prvom mestu“ – ubrzala proces prelaska iz unipolarnog ka multipolarnom svetu, u kome je moć ravnomernije raspoređena.
„Sjedinjene Države podstiču taj prelaz na više načina, uključujući i kroz carinske politike i insistiranje na suverenitetu“, rekao je Patriota.
Prema njegovim rečima, mogu se očekivati novi savezi koji će promeniti postojeći balans snaga: „Danas je teško tvrditi da Evropa u potpunosti sledi politiku SAD, bilo da se radi o trgovini, bezbednosti ili podršci demokratskim procesima. Tamo gde je nekada postojao jedinstveni zapadni pol, sada vidimo mogućnost postojanja više njih.“
Upravo zbog izostanka lidera dve najveće članice, Brazil kao nova diplomatska sila globalnog juga vidi šansu da u prvi plan istakne sopstvenu agendu – pre svega promociju inkluzivne reforme sistema globalnog upravljanja, piše Guardian.
Organizatori samita predložili su konkretne inicijative, među kojima su prelazak na obnovljive izvore energije, međunarodna saradnja u razvoju vakcina, kao i širenje režima najpovlašćenije nacije na sve članice Svetske trgovinske organizacije.
Patriota odbacuje tezu da je novi multipolarnost po svojoj prirodi nestabilan koncept. Po njegovom mišljenju, mnogo opasniji za svet bio je unilateralizam. „Postoji snažna podrška za očuvanje multilateralnog poretka, ali to ne znači da ga treba ostaviti u sadašnjem obliku“, istakao je on.
„Brazil smatra da ne treba čekati novu globalnu katastrofu da bi se krenulo u promene. Ako se reforme ne pokrenu sada, postoji opasnost da se dostigne tačka bez povratka.“
Ipak, neki eksperti smatraju da Brazil neće imati lak zadatak da svoju agendu nametne ostalim članicama. Stručnjak za Latinsku Ameriku, dr Kristofer Sabatini, ocenjuje da je BRIKS već bio preglomazna struktura i pre poslednjeg proširenja, iako su ciljevi koje je postavio – poput borbe za ravnopravnost u globalnim institucijama – bili legitimni i potrebni.
Sabatini podseća da je proširenje Saveta bezbednosti UN svojevremeno bio jedan od ključnih ciljeva, ali da je Kina verovatno uvek blokirala ulazak Indije u to telo. Takođe, brazilski plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida mogao bi doći u sukob sa interesima Rusije, Saudijske Arabije i UAE, čije privrede počivaju na proizvodnji fosilnih goriva – iako je i sam Brazil znatno povećao proizvodnju i izvoz nafte, uprkos retorici o klimatskim promenama.
Indija se, s druge strane, otvoreno protivi ideji o stvaranju zajedničke valute BRIKS-a kao alternative američkom dolaru, što predstavlja dodatni izazov u traženju konsenzusa unutar grupe.
Zbunjujuća ostaje i odluka kineskog predsednika da ovog puta ne prisustvuje samitu, naročito imajući u vidu da bi upravo trenutni međunarodni vakuum, nastao povlačenjem SAD iz multilateralnih inicijativa, mogao predstavljati idealnu priliku za Peking da preuzme globalnu inicijativu.
Kako primećuje stručnjak dr Samir Puri, možda je u toku postepeni prelaz ka novom modelu međunarodnih odnosa. „Kraj jednog poretka ne znači nužno da će se odmah pojaviti novi“, rekao je. „Vakuum koji je ostao iza Sjedinjenih Država neće se automatski popuniti.“
Webtribune.rs
