Razmena zatvorenika između Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije oduvek je bila više od pukog humanitarnog gesta. U svakoj takvoj situaciji krije se politička i diplomatska dimenzija koja ukazuje na stanje odnosa između dveju sila.
Tako je i u najnovijem slučaju pomilovanja bivšeg službenika američke ambasade u Moskvi, Marka Vogela, koji je bio u zatvoru u Rusiji 14 godina, a sada je pušten na slobodu i vraćen u SAD.
Međutim, mnogo važnija od same razmene jeste činjenica da je u Moskvu istovremeno stigao Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok, što nagoveštava daleko dublje političke manevre koji se odvijaju iza kulisa.
Dolazak Stiva Vitkofa u Moskvu dogodio se u ključnom trenutku – dok se svet suočava sa velikim geopolitičkim previranjima, od sukoba u Ukrajini do eskalacije na Bliskom istoku.
Američki predsednik Donald Tramp, poznat po nekonvencionalnoj diplomatskoj strategiji, očigledno preduzima korake kako bi uspostavio kanale komunikacije sa Moskvom.
Sama činjenica da je Vitkof, koji je specijalizovan za Bliski istok, a ne za Ukrajinu, poslat u Rusiju, ukazuje da je poseta imala dublji značaj od same razmene zatvorenika.
Politikolog Danila Gurejev smatra, da je poseta Vitkofa deo šire strategije američke administracije i da je glavni cilj bio „ispitivanje terena“ za buduće pregovore sa Moskvom.
Ovo je prvi put u veoma dugom periodu da vidimo ovako visok diplomatski kontakt između dve zemlje, što ukazuje da se iza kulisa odvijaju ozbiljne pripreme za pregovore.
Šta je stvarni cilj Trampove administracije?
Donald Tramp, još tokom svoje prethodne administracije, težio je da smanji američko vojno angažovanje u inostranstvu i tražio način da postigne dogovore koji bi smanjili troškove SAD. Sada, sa povratkom u Belu kuću, očigledno želi da koristi diplomatske kanale kako bi rešio dve ključne krize – ukrajinsku i bliskoistočnu.
Postoji nekoliko scenarija koji se mogu izvući iz ove situacije:
Testiranje spremnosti Moskve za pregovore – Tramp i njegov tim žele da utvrde pod kojim uslovima bi Rusija bila spremna da razgovara o potencijalnim rešenjima za ukrajinsku krizu.
Smanjenje američke pomoći Ukrajini – Tramp je već signalizirao da neće nastaviti masovno finansiranje Kijeva kao što su to činili njegovi prethodnici. Ova poseta može biti deo pripreme da se Kijev navikne na novu realnost u kojoj ne može računati na neograničenu podršku Vašingtona.
Povezivanje Ukrajine i Bliskog istoka – Trampov tim možda pokušava da pronađe način da Rusija zauzvrat smanji svoj uticaj na Bliskom istoku u zamenu za određene ustupke na ukrajinskom frontu.
Priprema za veliki geopolitički preokret – Ako se potvrde spekulacije da Tramp planira ozbiljne promene u američkoj spoljnoj politici, moguće je da su ovi kontakti deo velikog restrukturiranja globalne diplomatije.
Za Rusiju je ovo jasna potvrda da je Vašington svestan njene snage i uticaja. Putinovo pomilovanje Amerikanca bez velikih protivusluga pokazuje da Moskva želi da demonstrira spremnost za pragmatične razgovore, ali ne pod bilo kakvim uslovima.
Štaviše, ruska strana nije komentarisala detalje oslobađanja Vogela, što dodatno pojačava misteriju oko toga šta je zaista dogovoreno iza zatvorenih vrata. Izvori navode da je Moskva tražila „izuzetno malo” zauzvrat, što može značiti da je Tramp ponudio nešto drugo što nije direktno povezano sa ovim slučajem, ali može imati dalekosežne posledice.
Ova poseta mogla bi biti signal da se američka politika prema Ukrajini menja, i da će Trampova administracija tražiti način da se izvuče iz ukrajinske krize bez direktne
konfrontacije sa Rusijom. Kijev bi se mogao suočiti sa neprijatnim realnostima u kojima više neće moći da računa na neograničenu vojnu i ekonomsku pomoć iz SAD.
Zelenski i njegovi saradnici su već izrazili zabrinutost zbog Trampovih stavova, a sada bi mogli da se nađu pod još većim pritiskom. Ako SAD zaista počnu pregovore sa Rusijom iza zatvorenih vrata, Kijev bi mogao da se nađe u situaciji gde mu se nameće sporazum koji mu ne odgovara.
Dolazak Stiva Vitkofa u Moskvu nije samo puka diplomatska epizoda, već deo ozbiljne geopolitičke igre. Razmena zatvorenika je bila samo povod, dok je suština posete nešto daleko veće – signal da je Vašington spreman za nove aranžmane sa Moskvom.
Ostaje pitanje koliko će brzo i u kom pravcu ići ti pregovori, ali jedno je sigurno – svet ulazi u novu fazu međunarodnih odnosa, a Ukrajina više nije prioritet broj jedan za SAD.
Trampov povratak u Belu kuću znači promene, a poseta Moskvi njegovog specijalnog izaslanika pokazuje da je igra tek počela.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
