Kina nastavlja da iznenađuje svet svojim sve naprednijim vazduhoplovnim dostignućima. Novi strateški bombarder H-20, poznat kao „leteća tvrđava” Narodne oslobodilačke armije Kine (NOAK), izazvao je paniku među zapadnim vojnim analitičarima, koji su do sada potcenjivali kineske sposobnosti u oblasti avijacije.
Ovaj bombarder-„nevidljivi” nije samo simbol kineske tehnološke ekspanzije, već i ključni element strategije Pekinga da se transformiše u vodeću globalnu vojnu silu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
H-20 – kineski odgovor na B-2 Spirit
H-20 je projektovan kao „leteće krilo“, slično američkom B-2 Spirit, s naglaskom na smanjenu radarsku uočljivost, dug domet i sposobnost nošenja nuklearnog i konvencionalnog naoružanja.
Njegova radarska silueta je minimalizovana zahvaljujući naprednim materijalima koji apsorbuju elektromagnetne talase i inovativnom dizajnu.
Zapadni izvori navode da će domet H-20 iznositi više od 10.000 km, što omogućava kineskim vazdušnim snagama da ugroze ključne ciljeve na američkom zapadnom priobalju i u Australiji, bez potrebe za punjenjem goriva u letu.
To znači da bi Kina, u hipotetičkoj situaciji konflikta, mogla projekcijom svoje vazdušne moći da pogodi američke vojne i strateške objekte iz dubine svoje teritorije, izbegavajući detekciju i protivmere zapadne PVO.
H-20 će zameniti starije bombardere H-6, koji su još uvek u upotrebi i predstavljaju modernizovane verzije sovjetskog Tu-16. Očekuje se da će novi bombarder imati daleko veće operativne mogućnosti, čineći ga prvim pravim strateškim bombarderom kineskih snaga, sposoban da izvede udare na globalnom nivou.
Kraj američke doktrine „ostrvske odbrane“
Razvoj H-20 ugrožava dugogodišnju američku vojnu strategiju u Tihom okeanu, poznatu kao doktrina „ostrvske odbrane“ (teorija „ostrvske mreže“), koju je još početkom 20. veka formulirao američki vojni strateg Erl Elis.
Tokom Drugog svetskog rata SAD su koristile ovu strategiju protiv Japana, gradeći linije odbrambenih baza na ostrvima u Tihom okeanu.
Trenutno postoje tri glavne ostrvske odbrambene linije SAD:
Prva ostrvska linija – proteže se od južnog dela Japana, preko Filipina, do Malezije.
Druga ostrvska linija – ide od Japana, kroz Mikroneziju, do Indonezije.
Treća ostrvska linija – obuhvata prostor od Aleutskih ostrva do Nove Zelande.
Cilj ove strategije bio je da se Kina drži pod kontrolom, sprečavajući njenu ekspanziju i omogućavajući SAD i saveznicima da brzo reaguju u slučaju sukoba. Međutim, sa razvojem H-20, ova doktrina postaje zastarela, jer će Kina biti u stanju da nevidljivo pređe Pacifik i sprovede vazdušne udare u dubini američke teritorije.
Tehnološka premoć H-20
Američki B-2 Spirit je bio revolucionaran kada se pojavio 1989. godine, ali je od tada prošlo više od tri decenije, tokom kojih su kineski inženjeri analizirali njegove prednosti i mane, integrišući najmodernije tehnologije u H-20.
Kineski bombarder će imati unapređene sisteme za elektronsko ratovanje, višenamenske senzore, kao i sposobnost umrežavanja sa drugim vojnim sistemima, što ga čini ključnim segmentom kineske vazdušne i strateške nadmoći.
Pored toga, u poređenju sa američkim B-2, koji koristi tehnologiju iz 1980-ih i ranih 1990-ih, H-20 koristi najsavremenije materijale i digitalne sisteme, čime se povećava efikasnost u borbi i smanjuju troškovi održavanja.
Kineski vazdušni arsenal – Konkurencija SAD i Rusiji
Razvoj H-20 deo je šire strategije kineske vojne avijacije, koja je u poslednje dve decenije doživela meteorski uspon. Kineska avijacija, nekada zavisna od sovjetskih i ruskih tehnologija, sada je postala globalni lider u razvoju savremenih borbenih aviona i bespilotnih letelica.
Neki od ključnih kineskih dostignuća uključuju:
J-20 – kineski lovac pete generacije, koji je direktan konkurent američkim F-22 i F-35, sa naglaskom na smanjenu radarsku uočljivost, napredne senzore i mogućnosti superkrstarenja.
Y-20 – teški transportni avion, koji Kini omogućava brzu projekciju snaga širom sveta.
Besplilotne letelice Wing Loong i Caihong, koje su postale globalno prepoznatljive, izvoze se u mnoge zemlje i koriste u različitim vojnim konfliktima.
Masovna proizvodnja i brzi razvoj ovih letelica pokazuje da Kina ne samo da dostiže SAD i Rusiju u vazduhoplovnoj industriji, već ih u nekim segmentima i prestiže. Na primer, Kina je za samo 15 godina proizvela više od 300 J-20 lovaca, dok je SAD za 17 godina proizvodnje uspela da proizvede samo oko 200 F-22 aviona.
Geopolitičke implikacije
Pojava H-20 dodatno menja balans moći u Azijsko-pacifičkom regionu. Peking jasno pokazuje da više nije samo regionalna sila, već globalni igrač sposoban da izazove američku dominaciju.
Ovo se posebno odnosi na pacifičke saveznike SAD, poput Japana, Australije i Južne Koreje, koji sada moraju da preispitaju svoju odbrambenu strategiju u svetlu kineskog tehnološkog skoka.
Takođe, H-20 nagoveštava dublju transformaciju kineske strategije – od defanzivne vojne doktrine ka globalnoj projekciji moći. Kina više ne želi samo da brani svoju teritoriju, već i da demonstrira sposobnost strateških udara širom sveta.
Ključno oružje kineske dominacije u budućim decenijama
Strateški bombarder H-20 označava prekretnicu u vojnoj avijaciji Kine i ozbiljan izazov zapadnoj vojnoj doktrini. Njegova kombinacija smanjene radarske uočljivosti, ogromnog dometa i sposobnosti nošenja nuklearnog i konvencionalnog naoružanja čini ga ključnim oružjem kineskog odvraćanja i globalne dominacije u budućim decenijama.
Ono što je nekada bila američka prednost u vojnom vazduhoplovstvu sada postaje bojno polje ravnopravnih takmaca.
Kina je iz faze uvoznika tehnologija prešla u fazu lidera, a razvoj H-20 samo potvrđuje da je Azijsko-pacifički region postao centar novog vojnog i tehnološkog nadmetanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
