Ako ruska armija osvoji ovo malo naselje izuzetnog položaja i arhitekture, Ukrajinci će morati da se povuku na sever i odustanu od jednog od svojih ključnih uporišta
Mali rudarski gradić Ugljedar, stotinu kilometara severno od Mariuopolja mogao bi da promeni odnos vojnih snaga u Donjeckoj oblasti, pa se Moskva nada da će joj ova ofanziva biti treća sreća i da će konačno zauzeti potpunu kontrolu nad tim naseljem.
Razlog zbog koga se oko ovog mesta već nedeljama vode žestoke borbe, jeste to što je reč o ključnom delu ukrajinske odbrane u jugozapadnom Donjecku – grad se, naime sastoji od četiri bloka višespratnica iz sovjetskog doba, a zbog toga što u njemu nema privatnih kuća – on bukvalno predstavlja tvrđavu.
Njegovo zauzimanje komplukuje i to što ima dosta rudnika sa podzemnom infrastrukturom, a Rusima je važan i zbog svog položaja na uzvišenju i mogućnosti da njihova vojska odatle s leđa napadne neprijatelja.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kontinuirana kontrola Kijeva nad ovim položajima omogućava ukrajinskim snagama da ovladaju okolnim područjem, sprečavajući Ruse da s boka napadnu Marjinku, Kurakhovo i Avdejevku sa juga. A na sve to, u blizini Ugljedara je i važna deonica železničke pruge Donjeck-Volnovaha koju bi Rusi mogli da koriste u vojne svrhe, ako u okolini ne bi bilo ukrajinskih trupa.
Prema rečima savetnika vršioca dužnosti šefa DPR Igora Kimakovskog, naselje je delimično opkoljeno, ali Rusi nastoje da i dalje napreduju u borbama oko Ugljedara.
Jer, bez obzira na to što, i u slučanju potpunog osvajanja grada, ruska vojska neće moći značajno da potisne Ukrajince ka severu, veoma je važna činjenica da bi, potpunim uspehom Moskve, Kijev u ovoj oblasti izgubio svoje ključno uporište i bio bi primoran da se povuče ka severu, gubeći, pritom, ključne artiljerijske pozicije i pogodan mostobran za ofanzivu na autoputu Donjeck-Volnovaha.
Dve neuspele ofanzive
Sadašnja linija fronta počela je da se oblikuje u martu prošle godine, nakon što su trupe DNR-a probile ukrajinsku odbranu u Volnovahi i Granitnoju i povezale se sa ruskim snagama koje dolaze sa Krima.
Ostvarile su tako strateški zadatak opkoljavanja Mariupolja i stvaranja kopnenog koridora između Krima i Rostova na Donu.
Bitka za Mariuopolj, međutim, skrenula je pažnju ruskih snaga, i sprečila ih da još tada zauzmu Ugljedar i Veliku Novoselku na zapadu.
Ukrajinske snage su 22. juna krenule u kontranapad južno od Ugljedara, koristeći prednosti ovog uzvišenja da zauzmu selo Pavlovka.
Nisu stigli dalje od sela Jegorovka, ali je ovaj kontranapad bio početak dugog perioda pozicionih borbi do iznemoglosti.
Borbe su se u šumskom pojasu između Pavlovke i Jegorovke nastavile čitavog leta, a uprkos tome što su obe strane pretrpele velike gubitke, linija fronta ostala je nepromenjena sve do kraja oktobra, kada su Rusi pokušali da povrate Pavlovku.
Ali, taj napad, kako ocenjuje reporter „RT internešnel“ iz Donjecka, Vladislav Ugolni, nije bio dobro promišljen, jer iako je Moskva na kraju osvojila bojno polje, pokretanje ofanzive u trenutku dok je na frontu bilo blato, nije se pokazalo kao dobra ideja.
U napadu na Pavlovku gubila su se oklopna vozila, a Rusi su imali velike teškoće u evakuaciji ranjenika i dovođenju pojačanja.
Uprkos tome, Pavlovka se našla pod ruskom zastavom, ali proboj na sever nije bilo moguće nastaviti.
Dva meseca kasnije, pripremivši svoje snage za iznenadnu ofanzivu, Rusi su krenuli u treću bitku za Ugljedar. Prema rečima zvaničnika DPR Aleksandra Hodakovskog, koji je učestvovao u borbama kao deo policijske jedinice, snimci iz vazduha su pokazali značajnu pometnju i neorganizovanost u neprijateljskim redovima.
Uspeh je postignut prodorom sa jugoistoka što je prilično zateklo Ukrajince koji su čekali napad sa Pavlovke.
Zahvaljujući tom, za ukrajinske snage neprijatnom iznenađenju, u roku od nekoliko dana, Rusi su preuzeli kontrolu nad vikendaškim selom kod Nikolskog, farmama i žitnicom severno od Pavlovke i ušli u jugoistočno predgrađe Ugledara.
Kijevska armija se povukla dublje u grad, a zgrade počela da koristi kao uporišta.
Jedinice 1. tenkovske brigade, 35. divizije marinaca, a prema nepotvrđenim izveštajima, i 80. desantno-jurišne brigade, upućene su u podršku Ukrajincima koji se tamo bore, u 72. mehanizovanoj i 68. jagerskoj brigadi.
Rusi su, uprkos tome što nisu značajno napredovali, ipak uspeli da u rizik dovedu ukranjinske rezerve, i udalje ih dalje od Bahmuta i Kremene gde sada traje ruska ofanziva.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
