Pad dva ukrajinska F-16 aviona i gubitak pilota postali su velika tema, koju su mnogi, uključujući narodnu poslanicu i simpatizere Kijeva, raspravljali do te mere da je priča postala gotovo nemoguća za suzbijanje. Ova situacija je izazvala toliko rasprava da je bilo teško negirati sve tvrdnje.
Zbog pritiska, bivši komandant ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva, Mikola Olenščuk, morao je da reaguje. On je negirao te tvrdnje i kritikovao ukrajinsku poslanicu Marijanu Bezuglaju, koja je prva iznela tvrdnje o obaranju F-16. Nakon toga, Olenščuk je brzo smenjen.
U svojoj izjavi, Olenščuk je tvrdio da se ništa ne krije i da je istraga u toku. Oštro je kritikovao Bezuglaju, rekavši da je njene izjave koriste za diskreditaciju vojnog vrha i optužio je da je izdala svoje ime radi ostvarivanja podlih ciljeva.
Takođe je naveo da je preliminarni izveštaj o nesreći dostavljen i ukrajinskim saveznicima iz Sjedinjenih Država, koji su uključeni u istragu. Istakao je da informacije o incidentima ne mogu odmah biti javno objavljene zbog ratnih okolnosti. Upozorio je Bezuglaju da će morati da se izvini pred vojskom za svoje postupke, potencijalno na sudu.
Bezuglaja je tvrdila da je ukrajinski F-16 oboren prijateljskom vatrom sistema Patriot zbog loše koordinacije između ukrajinskih jedinica.
Da li je ukrajinska poslanica narušila mit o superiornom Patriotu u Ukrajini koji obara i Cirkon i Kinžal. Sudeći po besnilu Mikole Olenščuka izgleda da se nešto desilo.
U svakom slučaju to nije bilo prvi put. Patirot ima istoriju obaranja spostvenih borbenih aviona kao u Prvom zalisvkom ratu u januaru-februaru 1991-ve, a kasnije i u agresiji SAD na Irak 2003.
Kad god je bila neka vojna intervencija SAD u kojoj su učestovovali i Patrioti, bili su incidenti sa raketnim sistemom.
Na Zapadu, većina stručnjaka je bila spremna da govori kritički o raketnom sistemu Patriot, uprkos modernizacijama.
Raketni sistem Patriot imao je svoju borbenu upotrebu u ratu protiv iračkih raketa Skad, ali se nije pokazao posebno efikasnim. Nakon Pustinjske oluje, kongresna saslušanja trajala su pet godina, tokom kojih je utvrđeno da su Patrioti nad Izraelom presreli nekoliko balističkih raketa Skad.
Međutim, većina iračkih raketa raspala se u vazduhu, uzrokujući štetu na tlu. Američki komandanti su tvrdili da je Patriot uništio 80% iračkih raketa nad Saudijskom Arabijom i 50% nad Izraelom, ali je otkriveno da je Rijad cenzurisao informacije o udarcima iračkih raketa.
Mnogo kasnije, američka vojska priznala je da je grešila, navodeći da je u Zalivskom ratu samo jedna od osam raketa Patriot pogodila metu.
Pojedini stručnjaci su smatrali da je efikasnost Patriota u odbrani Izraela bila gotovo ravna nuli. Uprkos tome, američka odbrambena industrija nastavila je prodaju Patriota širom sveta, tvrdeći da je sistem uspešan.
Glavni razlog neuspeha Patriota u Zalivskom ratu nije bila toliko nepreciznost sistema, već loš kvalitet izrade iračkih raketa Skad, koje su modifikovane da nose više goriva i manje eksploziva, kako bi imale veći domet i brzinu.
Ova modifikacija uzrokovala je da irački Skadovi uđu u atmosferu pod nestabilnim uglovima, što je Patriotu otežalo praćenje mete.
Problem je identifikovan u računarskom sistemu koji je vodio rakete Patriot. Kao odgovor, razvijena je verzija PAC-3, koja je prilagođena balističkim raketama s nestabilnim putanjama, uz modernizaciju bojevih glava raketa presretača.
Priča o Patriotu je bila zaboravljena sve do 17. marta 2003. godine, kada je počela operacija „Iračka sloboda“. Amerikanci su oko Iraka rasporedili raketne sisteme Patriot sa obučenim posadama, ali su ubrzo nakon početka rata počele nove nevolje s ovim sistemom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
