Odluka Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika ne samo da je nelegalna već i suprotna pravilima na kojima počiva sam taj sud, upozorava profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević i precizira da u članu 98, stav 1 Rimskog statuta lepo piše da lideri država imaju imunitet.
U Rimski statut, naglašava Ristivojević, ugrađeno je pravilo da nalozi poput ovog ne mogu da se izvrše kad je u pitanju treća država koja nije potpisnica ovog dokumenta, a to pravilo je ugrađeno upravo s ciljem da se uvaži i potpuno osnaži institut imuniteta iz međunarodnog javnog prava.
„S druge strane, MKS nema ništa od toga što će nalozima za hapšenje ulaziti u konflikt sa trećim državama koje nisu potpisnici, a to su pritom najmoćnije i najjače države na svetu: Kina, Rusija, Amerika…“, primećuje profesor.
Putin ima imunitet
Suština je, objašnjava, da Rusija nije potpisnik statuta MKS ni član tog suda, a da druge države ne mogu nametnuti ništa trećoj u međunarodnim odnosima jer nemaju nad njom ovlašćenja, po načelu suverene jednakosti država na čemu je zasnovana i Povelja UN.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„MKS ovde brka nekoliko stvari – institut imuniteta sa institutom odgovornosti i nadležnosti. Naravno da predsednik RF nije rimski papa da je „bezgrešan“ ali on odgovara pred ruskim sudovima. Ne može neko da nametne državljanima države koja nije ušla u ugovor bilo koje obaveze“, kaže Ristivojević.
[adsenseyu1]
U potvrdu neophodnosti poštovanja instituta imuniteta on navodi primer iz 2015. kad je na sastanak Organizacije afričkih država u Južnoj Africi došao predsednik Sudana Al Bašir Omar koji je u to doba imao nalog za hapšenje MKS.
„Južna Afrika je odbila pozivanjem na pravo imuniteta da sudanskog predsednika liši slobode i on se posle učešća na tom skupu vratio kući. Kad je MKS insistirao na tom nalogu za hapšenje Južna Afrika je čak pokrenula postupak izlaska iz Statuta jer ju je taj sud gurao u konflikt sa Sudanom, ali i u konflikt sa institutima međunarodnog javnog prava koji su stariji od MKS“, podseća profesor.
Amerikance štiti „zakon o invaziji na Hag“
On dodaje da je, štaviše, i u vreme kad je osnivan MKS 2002. Amerika za svaki slučaj, i pored toga što je svesna postojanja člana 98, stav 1 donela posebni Zakon o zaštiti američkih službenika, kolokvijalno nazvan „zakon o invaziji na Hag“ gde je inače sedište MKS. Prema ovom zakonu, Kongres je ovlastio američkog predsednika da može da preduzme svu neophodnu silu da nekog američkog službenika kog eventualno MKS optuži, a neka država članica se usudi da ga izruči sedištu suda u Hagu takvog čoveka oslobodi iz pritvora.
[adsenseyu4]
Sa stanovišta međunarodnog krivičnog prava, Ristivojević naglašava da i za MKS pored suverene jednakosti država važi načelo da niko na drugog ne može preneti više prava nego što ga sam ima, pa i kad žele da se odreknu mogućnosti imuniteta koje u međunarodnom pravu imaju njihovi nosioci najviših funkcija – šef države, predsednik vlade, ministar spoljnih poslova koje imaju pred krivičnim organima druge države.
„Samim tim, koliko god država da pristupi MKS, one ne mogu uneti pravo da sude trećoj državi i činovniku te treće države, jer to inače ne bi mogle ni u svojim međusobnim odnosima“, stručno obrazlaže profesor.
Zašto se MKS nije bavio američkim zločinima
Da je tako, kako ističe, pokazuje i presuda Međunarodnog suda pravde u slučaju naloga za hapšenje ministra spoljnih poslova Konga na osnovu naloga izdatog od Belgije za navodne zločine protiv čovečnosti koje je izvršio u svojoj zemlji: Kongo je presavio tabak, tužio Belgiju pred MKP i postupak dobio.
Ristivojević konstatuje sa žaljenjem da je MKS, nalogom za hapšenje Putina, pokazao da pati od istih problema kao i raniji ad hok sudovi poput onog za bivšu Jugoslaviju, a to su selektivnost, pristrasnost i retroaktivnost. Da nije tako, kako kaže, ovaj sud je trebalo da se pozabavi američkim zločinima u Iraku jer je tada već uveliko radio.
„To znači da već 2003. kad je trebalo da radi makar istragu kad je u pitanju agresija na Irak, on to nije uradio. A obrnuto, sada kad je u pitanju specijalna vojna operacija u Ukrajini sud je našao za shodno ne samo da pokrene taj postupak, nego i da u saradnji sa različitim državama EU radi na istrazi. To opet govori da je politika optuživanja u tužilaštvu Međunarodnom krivičnom sudu selektivna, kao što je nekad bila u tribunalima. A kriterijumi su, naravno, politički jer nijedan drugi ne preostaje“, ukazuje Ristivojević.
Dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke Miroslav Stojanović primećuje da su zločini počinjeni u Iraku, od mnogobrojnih ubistava civila do onih u zatvoru Abu Graib, nečuveni, a to što nisu procesuirani od MKS vidi kao posledicu političkih uticaja.
Na pitanje zašto onda MKS nije pokrenuo postupak protiv bivšeg američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg za čijeg su se mandata događala zverstva u Iraku, Stojanović kaže da su Amerikanci žestoko reagovali i u nekim benignijim pokušajima tužbi protiv njihovih državljana, čak i kad su to ljudi koji nisu uživali imunitet.
„Za njih bi to izazvalo lančanu reakciju jer su SAD jedina zemlja koja u svetu ima ogroman broj ljudi – samo u Evropi blizu 100.000 vojnika, računajući ove u Bondstilu. SAD ne dozvoljavaju da čak ni u saobraćajnoj nesreći njihov čovek bude procesuiran“, navodi Stojanović.
Betonska sprega medija i politike
Politika se, kako kaže, vidi i u izboru termina kad će MKS nešto saopštiti pa je tako vest o nalogu za hapšenje Putina namerno tempirana u času kad se već znalo da će kineski predsednik Si Đinping doći u Moskvu.
„Cela je drama na Zapadu zbog strateškog prepakivanja a računa se da će zbližavanje Rusije i Kine usloviti blokovsku podelu sveta kao da ona već nije isforsirana upravo intervencijama Zapada“, smatra Stojanović.
Želeli su takođe, napominje on, da se izvrši politički i psihološki pritisak ne samo na Putina i Rusiju nego i na mnoge zemlje koje sarađuju sa njom, a nije slučajno ni što se u obrazloženju za hapšenje Putina pominju deca.
„Deca su izvučena jer u zemljama koje su se medijski već zasitile pričama o žrtvama na frontu ona mogu da izazovu dodatne emocije i pojačaju antirusku atmosferu. Treba održavati visoku temperaturu pa je psihološki izabrano da je reč o deci“, objašnjava novinar.
Kad govorimo o ovom konkretnom slučaju u pitanju je, uveren je Stojanović, betonska sprega medijskog i političkog sveta: „pravne stvari tu i nisu mnogo važne – ne postoje činjenice nego postoje interpretacije, one su jače od činjenica“.
Ristivojević skreće pažnju i da je radi većeg političkog efekta MKS obrnuo naglavačke uobičajenu praksu u krivičnim postupcima da istraga bude tajna a optužnica javna: „postupili su kao ad hok tribunal – rane faze učinili javnim u cilju političkog pritiska a kasnije faze su tajne“.
Kako MKS nije rešio probleme međunarodnog krivičnog pravosuđa – selektivnost, retroaktivnost i podložnost političkim uticajima – ovo je samo jedan od eksera u njegovom sanduku kojim se polako bliži svom kraju, zaključuje profesor.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Tanja Trikić (Sputnik)
