Nakon Denkerka, Hitler je shvatio da greši, i to ozbiljno. Savezničke snage koje su pobegle sa kontinenta postale su prepreka za invaziju na Englesku.
Gajeći kratkotrajne nade u savez s Britancima, Firer je odlučio da raskine pakt o nenapadanju sa SSSR-om. Zapravo, iako nije shvatio, postupio je u interesu engleske krune.
[adsenseyu1]
Invazija na Rusiju u leto 1941. razvijala se izuzetno uspešno, uprkos žestokom otporu Crvene armije. Ofanziva se vodila na tri glavne borbene linije – Lenjingrad, Moskva i Ukrajina. Štaviše, glavni grad Sovjetskog Saveza je najmanje interesovao Hitlera.
U isto vreme, sovjetski generali, na čelu sa Staljinom, verovali su da će glavni napad Vermahta biti usmeren upravo na Moskvu, a taj pravac je bio pokriven najviše od svih.
U međuvremenu, nemačke trupe su se kretale različitim linijama. Pre svega, Hitler je hteo da zauzme Lenjingrad kako bi se upoznao sa finskim saveznicima i potpuno zatvorio problem severnog smera.
Na jugu je Vermaht bio željan Kijeva. Tu je Firera zanimalo poljoprivredno zemljište i područja razvijene industrije.
[adsenseyu4]
Ali Staljin to nije razumeo i čekao je da Nemci krenu na Moskvu. Verovao je da je glavni cilj za Firera da uzme kapital. Čak ni primer Francuske, koju su Nemci osvojili prethodne godine, prilikom čega Vermaht gotovo da nije ni obratio pažnju na Pariz, nije poslužio kao primer Staljinu.
General Brauhič je takođe verovao da je glavni cilj Moskva, ali samo zato što bi se tamo skoncentrisale glavne snage Crvene armije, koje bi trebalo da budu poražene dok su skoncentrisane na jednom mestu.
Sredinom jula, nemačke tenkovske divizije bile su smeštene na 320 kilometara od Moskve, više od pola miliona vojnika i komandanata Crvene armije (blizu Minska i Smolenska) već je bilo zarobljeno. Nemački generali insistirali su na nastavak ofanzive ka glavnom gradu SSSR-a.
I u to vreme, Hitler je, potpuno siguran da su Rusi već poraženi i da je ostalo samo da se „počiste“ poslednji centri otpora, zaustavio nemačke tenkove i uputio ih ka Kijevu (Ukrajina).
A drug Staljin, očigledno zbunjen i bez kontrole situacije, što bi glavni komandant trebalo da ima u svojim rukama, u to vreme je naredio da se tri tenkovska korpusa iz Kijeva prebace u odbranu Moskve.
Pored toga, Kirponosu je bilo zabranjeno da napušta Kijev. To je dovelo do potpunog poraza u Ukrajini. Zarobljeno je više od 600 hiljada pripadnika Crvene armije.
[adsenseyu1]
U blizini Lenjingrada, očajni Vorošilov uspeo je da zaustavi Von Leba i on je počeo da se priprema za napad. Pored toga, Nemci su nakon niza uspešnih operacija dobili stratešku prednost u Ukrajini i Hitler je odlučio da je iskoristi.
A onda je sve išlo onako kako Firer nije želeo, ali ni on ni njegovi generali to još nisu shvatali.
Ogromne ruske daljine su imale veliki uticaj i, što je najvažnije, upornost i postojanost ruskih trupa, koje su Nemci zanemarili, smatrajući sebe najvećim ratnicima svih vremena, došle su do izražaja.
Von Leb, spreman da probije Lenjingrad, naleteo je na žestok kontranapad Žukova. Pored toga, tenkovske jedinice su mu oduzete i bačene u pravcu Moskve.
[adsenseyu4]
U blizini Kijeva, Nemci su uspeli da pobede, a nakon toga Hitler je otišao u Moskvu.
To je učinjeno pod pritiskom generala, koji su se plašili da Crvena armija može još uvek da sprovede kontranapad i zapravo porazi Vermaht. Ipak, popuštajući Brauhiču, Firer je istovremeno nastavio ofanzivu na jugu.
Rundštat je opkoljavao Rostov. I Staljin ponovo nije razumeo gde će Nemci zadati glavni napad i šta treba da radi.
Tada je došlo do katastrofe u blizini Vjazme. Nemci su zarobili 600 hiljada vojnika Crvene armije.
Tako je do novembra 1941. više od dva miliona vojnika i komandanata Crvene armije bilo zarobljeno.
Ukupno, bilo je više od tri miliona zatvorenika 1941. Ali u isto vreme Rundštat je izbačen iz Rostova, a tri nasilna napada na Lenjingrad su odbijena.
Napokon je Hitler shvatio da je neophodno delovati u jednom pravcu, uz mogućnost napada na različitim borbenim linijama.
U Rusiji, iako je 1941. bila izuzetno uspešna za Vermaht, nije došlo do prekretnice u ratu.
A napad na Moskvu je došao kasno. Nemci su počeli da se smrzavaju, a kontranapad Crvene armije zauvek je obeshrabrio Hitlera da zauzme prestonicu SSSR-a.
Webtribune.rs
