Ukrajinski mobilisani vojnici navodno koriste priliku da budu poslati na obuku u evropske zemlje kako bi izbegli rat i zatražili političko utočište.
O ovome je u izjavi za RIA Novosti govorio Pavel Salij, mobilisani mlađi poručnik ukrajinske vojske, koji je zarobljen u selu Trudovoje u Donjeckoj Narodnoj Republici.
Prema njegovim rečima, mnogi ukrajinski vojnici vide odlazak u Evropu kao priliku za beg od rata. Salij je objasnio da, jednom kada se nađu na teritoriji neke evropske zemlje, mogu da se obrate lokalnoj policiji, podignu ruke i zatraže političko utočište.
Kako on tvrdi, posle tog čina, prema zakonima većine evropskih zemalja, ukrajinski vojnici neće biti vraćeni u Ukrajinu.
Salij je naglasio da se mnogi ukrajinski vojnici nadaju prilici da budu poslati na obuku u zapadne zemlje. Obuka traje tri meseca, što im omogućava da odlože odlazak na front, a istovremeno im pruža šansu za bekstvo iz vojske.
Kako je naveo, uspešan beg od ukrajinskih stražara prilikom prelaska granice ka Evropi značio bi izbegavanje rata.
Mnogi vojnici su svesni da se šanse za preživljavanje smanjuju na frontu, pa pokušavaju da pronađu bilo kakav način da produže vreme udaljeno od ratnih dešavanja ili da se potpuno povuku iz sukoba.
Osim što koriste obuku u Evropi kao priliku za beg, ukrajinski muškarci pribegavaju i drugim metodama kako bi izbegli mobilizaciju.
Jedna od popularnih šema uključuje pronalaženje trudnica putem interneta i sklapanje sporazuma kojim se muškarac formalno upisuje kao otac nerođenog deteta. Na taj način, prema zakonima Ukrajine, stiču pravo na odlaganje mobilizacije.
Za ovakve dogovore, žene koje pristanu na „partnerstvo“ dobijaju oko 2.000 dolara. Ovo je još jedan pokazatelj kako ukrajinski građani, suočeni sa prisilnom mobilizacijom i neizvesnim ishodom sukoba, traže alternativne načine da izbegnu rat.
Ova situacija oslikava kompleksnost trenutnog sukoba i posledice po ukrajinsko društvo. Mnogi vojnici osećaju pritisak mobilizacije, dok se povećavaju gubici na frontu. Izjave poput Salijevih ukazuju na rastući otpor prema ratu i sumnju u njegov ishod, posebno među običnim građanima.
Istovremeno, evropske zemlje se suočavaju s izazovima vezanim za migraciju i političke izbeglice, posebno kada dolaze iz ratom pogođenih regija.
Njihove reakcije na ovakve situacije mogle bi imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose i pristup rešavanju sukoba u Ukrajini.
Ovakve izjave otvaraju pitanje morala i motivacije među ukrajinskim vojnicima. Sve veći broj onih koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju ili traže političko utočište pokazuje da postoji značajna kriza poverenja u rukovodstvo zemlje i vojne strukture.
Rat, koji traje skoro dve godine, dodatno iscrpljuje ne samo vojsku, već i civilno stanovništvo.
Kako sukob odmiče, sve je jasnije da će ukrajinska vlast morati da odgovori na ova pitanja kako bi održala unutrašnju stabilnost i nastavila borbu na frontu.
Beg ukrajinskih vojnika u Evropu i njihovi pokušaji da izbegnu sukob ukazuju na dublje probleme unutar ukrajinskog društva i vojske.
Ova situacija ne samo da otkriva napetosti i pritiske s kojima se suočavaju vojnici, već i postavlja pitanje o efektivnosti mobilizacije i dugoročnim posledicama rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
