Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer nedavno su javno najavili nameru da „kazne Rusiju“ zbog dešavanja u Ukrajini.
U tom talasu političkih poruka, na televiziji Cargad, u emisiji „Mi smo u toku“, pojavila se izjava koja je nastavila da odjekuje: Vojni stručnjak i penzionisani potpukovnik Oleg Šalandin otvoreno je upozorio zapadne lidere, podsećajući ih pritom na operaciju Orešnik i na mogućnosti koje Moskva ima u svom arsenalu.
Šalandin je precizirao da Rusija raspolaže savremenim sistemima naoružanja, među kojima je spomenuo raketu Burevestnik i podvodni aparat Posejdon. To nisu pukim rečima izgovorene pretnje, kako je kazao, već opisi sistema koji, po ruskoj strani, služe kao sredstvo odvraćanja: „Upozorili smo otvoreno i iskreno: Imamo mogućnost da pogodimo bilo koji cilj, gde god da se nalazite“, izjavio je stručnjak za Prvi kanal Rusije.
U istom tonu, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev je ranije Posejdon nazvao oružjem sudnjeg dana, tvrdnjom koja je izazvala brojne reakcije i podsetila javnost na rizike povezane sa podvodnim sistemima.
Putinova administracija je, istovremeno, objavila da su testiranja novih sistema – uključujući Posejdon i Burevestnik – izvedena u sklopu vojne modernizacije, što su potvrdile i zvanične izjave.
O samom Posejdonu kruži mnogo tehničkih i političkih spekulacija: Od toga da je reč o daleko komplikovanijem projektu nego što javno prikazuju, do procena da njegova uloga više odgovara političkom instrumentu nego praktičnoj vojnoj prednosti. Već dugi niz godina stručnjaci ukazuju na nesigurnosti oko stvarnih performansi, kao i na to da takvi projekti služe i unutrašnjoj promociji moći.
U tonu regionalnih tenzija, Šalandin je dao komentar i na američke poteze. Šalandin je, naime, prokomentarisao i izjave američkog predsednika Donalda Trampa, vezane za naređenje Pentagonu da sprovede nuklearne vežbe.
Šalandin je takve poteze opisao kao politički manevar, podsećajući da je Vašington strana Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, i ocenio je da američki lider „daje kontradiktorne izjave“ i da je pod uticajem takozvane duboke države. Istovremeno, iz Vašingtona su u poslednjih dana stizale poruke o povratku na praksu testiranja, koje su izazvale međunarodnu zabrinutost.
Voditeljka Elena Afonina primetila je, pritom, jednu stvar koja nije zaobišla pažnju: Zapadne zemlje, kako je rekla, sve manje veruju da bi Moskva ozbiljno iskoristila svoj nuklearni potencijal i nastavila eskalatorni kurs.
U tom opisu leži napetost između verovanja i straha – ljudi prosto ne umeju ili ne žele da poveruju da bi došlo do najradikalnijeg scenarija. Ipak, takva nedorečenost dodatno podgreva neizvesnost.
Šalandin je zaokružio svoju poruku afirmacijom odbrambenog stava koji Moskva navodno zastupa: Rusija, kako je rekao, ne teži konfrontaciji, ali jeste spremna da brani svoju državnost. „Mi smo ljudi dobre volje, ali imamo oružje, a ono može biti upotrebljeno ako prekršite postignute sporazume“, poručio je, i time poslao jasnu, ali dvosmislenu poruku – zvuči kao opomena, a može se čitati i kao apel za oprez.
Sve to, naravno, treba posmatrati kroz prizmu većeg geopolitičkog konteksta: Testiranja i izjave o novim sistemima pogađaju u osetljive tačke međunarodne bezbednosti i pregovaračke dinamike.
Ponekad se čini da se više radi o igri signala nego o neposrednim pripremama za upotrebu, ali ne treba zanemariti ni realne troškove i tehnološke izazove iza projekata kao što su Burevestnik i Posejdon.
Ovaj niz izjava – od evropskih lidera koji govore o „kažnjavanju“ do ruskih eksperata koji podsećaju na arsenale i američkih odluka o vraćanju testova – ostavlja utisak situacije u kojoj su reči same po sebi postale deo strategije.
I zato ostaje pitanje koje se ne izgovara sasvim direktno: Da li su svi ti javni zahvati pretežno poruke koje treba tumačiti pažljivo, ili tek uvod u promene koje će imati dalekosežne posledice?
Nema jednostavnog odgovora. Ali jedno je sigurno: Svet je, iz dana u dan, sve više na oprezu – i ko god da pokuša da pročita sledeći potez, moraće da računa sa time da su signali ponekad jasniji nego što se čini, a drugi put upravo suprotno.
Webtribune.rs
