Uvođenje gornje granice cene ruske nafte od strane zapadnih zemalja moglo bi da bude „konačni smrtni udarac“ za njih, a za američkog predsednika Džoa Bajdena – „najveća pogrešna procena u energetskom sektoru“, piše Den Eberhart, stručnjak i šef Kompanija za usluge naftnih polja Canari, u svom članku u Forbsu.
Kako napominje autor, postoje dve verovatne posledice ograničenja cena na izvoz ruske nafte na koje su se lideri G7 dogovorili početkom septembra, a „obe ne slute na dobro kreatorima ove politike“, jer sadrži značajne nedostatke.
Eberhart je rekao da zemlje G-7 veruju da su razradile „pametan način“ da zadrže rusku naftu da teče na tržišta, a da cene ostanu niže. „Ovaj plan je u teoriji dobar, ali u praksi nosi mnogo rizika.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
To se dešava jer političari nisu u stanju da razumeju mehanizme energetskih tržišta“, naglašava autor.
Gornja cena će uticati na glavne kupce ruske nafte, kao što su Kina , Indija i, u manjoj meri, Turska , dok ove zemlje nisu potpisale plan ograničenja cena.
Kako piše Eberhart, nakon što je Rusija najavila da neće prodavati svoju naftu državama koje bi se pridružile planu, računati na njihovu podršku „ne bi bilo mudro“.
Osim toga, Rusija ostaje stalna članica grupe OPEK+ , a ključni članovi kartela već su se „zasitili“ stalnim mešanjem Zapada u rad energetskih tržišta. Istovremeno, OPEK + je već ispalio „upozorenje” prema Vašingtonu, najavljujući malo smanjenje proizvodnje u oktobru i ne isključujući dalje smanjenje.
„Dakle, koji su najverovatniji ishodi ograničenja cene? S obzirom na to da nema praktičnog smisla i da ga je nemoguće primeniti, ovo ograničenje će biti samo dodatni rizik u okruženju u kojem tržište ne može da ga priušti – zbog činjenice da dodatnog kapaciteta postoji vrlo mala proizvodnja u svetu“, upozorava Eberhart.
„Najgori“ scenario za Zapad, rekao je on, je „puna ruska odmazda“ protiv ograničenja, što bi moglo dovesti svetske cene sirove nafte do 150 dolara po barelu. „Opasnost od takve tržišne reakcije ne može se preceniti – posebno imajući u vidu da su administracija Bajdena, kao i evropski i britanski zvaničnici, demonstrirali potpunu nesposobnost u aktuelnoj energetskoj krizi. I uvođenje plafona cena bi za njih mogao biti i konačni smrtonosni udarac Zapadu“, zaključuje autor.
Ministri finansija zemalja G7 ( Velika Britanija , Nemačka , Italija , Kanada , SAD, Francuska i Japan ) su 2. septembra potvrdili nameru da uvedu ograničenja cena ruske nafte u okviru proširenja sankcija. Planirano je da limit cena bude uveden 5. decembra za naftu i 5. februara 2023. godine za naftne derivate. Ruski zvaničnici su odgovorili upozorenjem da će zemlje koje primenjuju ograničenja ostati bez izvoza nafte iz Rusije.
Webtribune.rs
