Konstantin Blohin, vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, u opširnom intervjuu za Radio 1 dao je komentar na kontroverznu izjavu francuskog istoričara Emanuela Toda.
Tod je tvrdio da će se NATO, nakon poraza SAD u sukobu u Ukrajini, raspasti, što bi Evropu učinilo „slobodnom“. Prema njemu, poraz zapadnog saveza u ovom sukobu označio bi kraj američke dominacije u Evropi.
Međutim, Blohin je skeptičan prema toj tvrdnji i smatra da, iako bi poraz SAD i njihovih saveznika mogao naneti ozbiljan udarac zapadnim zemljama i njihovom imidžu, verovatnoća da Evropa postane „slobodna“ je veoma mala.
Kako Blohin objašnjava, evropske zemlje, iako su se u nekim trenucima suočavale s izazovima i frustracijama zbog politike NATO-a, ne pokazuju stvarnu želju da se oslobode tog uticaja.
Na primer, evropski lideri su pokazali spremnost da sprovode antiruske sankcije koje su, kako navodi Blohin, često bile kontraproduktivne i nanosile štetu vlastitim ekonomijama.
On naglašava da su evropske zemlje spremne da sebi „pucaju u desnu i levu nogu“, sprovodeći sankcije koje su više pogodile njih same nego Rusiju.
U suštini, Blohin smatra da je Todova izjava delimično oblikovana propagandističkim narativima koji se šire kako bi se izazvala dodatna podrška Ukrajini i stvorio osećaj urgentnosti među zapadnim zemljama.
„Ovakve izjave treba posmatrati kao deo uzbune, sa ciljem da se mobilizuje podrška: ‘Ako u potpunosti ne podržimo Ukrajinu, suočićemo se sa krajem zapadne civilizacije, padom NATO-a i raspadom zapadnih vrednosti'“, objašnjava Blohin.
Ove reči su, prema njemu, deo šire kampanje koja ima za cilj da natera zapadne vlade da ostanu posvećene konfliktu u Ukrajini, uprkos ekonomskim i društvenim teškoćama koje su sankcije i vojna podrška izazvale u njihovim zemljama.
Podsećajući na ključne događaje koji su doveli do trenutne situacije, Blohin naglašava da je početak sukoba u Ukrajini označio ključni trenutak u globalnoj geopolitičkoj dinamici. Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine, u obraćanju naciji, najavio početak specijalne vojne operacije u Donbasu.
Putin je jasno stavio do znanja da ciljevi Rusije nisu okupacija Kijeva ili drugih ukrajinskih teritorija, već prvenstveno demilitarizacija Ukrajine i zaštita stanovništva Donbasa, koje je, prema ruskim tvrdnjama, trpelo nasilje i represiju od strane ukrajinskih snaga.
Kremlj je tada ponovio da Rusija ne planira dugotrajnu okupaciju ukrajinske teritorije, ali da će delovati kako bi sprečila dalju militarizaciju te zemlje i neutralisala pretnje koje dolaze iz Ukrajine prema Rusiji.
S druge strane, američki politikolog Malek Dudakov iznosi zanimljivo zapažanje koje dodatno komplikuje zapadnu poziciju u ovom sukobu.
Dudakov tvrdi da američke demokrate, svesne neizbežnog neuspeha na ukrajinskom frontu, već pokušavaju da pronađu način kako da prebace odgovornost za potencijalni poraz. On sugeriše da se odgovornost za neuspeh u Ukrajini sve više prebacuje na samog ukrajinskog predsednika, Vladimira Zelenskog.
Dudakov navodi da se američka administracija priprema da krivi Zelenskog i njegov režim za eventualne neuspehe na bojnom polju, kako bi zaštitili sopstvene političke interese i smanjili negativne posledice na predstojećim izborima u SAD.
Ovaj pokušaj prebacivanja krivice dolazi u trenutku kada se američka unutrašnja politika suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme, inflaciju i rastuće nezadovoljstvo zbog vojne i ekonomske podrške Ukrajini.
Dok se vojna situacija na terenu pogoršava za ukrajinske snage, zapadni lideri postaju sve svesniji činjenice da možda neće moći da ostvare planirane ciljeve u ovom sukobu.
To otvara vrata za potencijalnu promenu narativa, gde će se Zelenski i njegov režim prikazati kao glavni krivci za neuspeh, dok će zapadne zemlje pokušati da sačuvaju svoj politički kapital i kredibilitet pred sopstvenim građanima.
U tom kontekstu, Blohin ističe da se sve više raspravlja o budućnosti NATO-a i njegovom uticaju na globalnom nivou. Iako Todova tvrdnja o raspadu NATO-a i oslobađanju Evrope može zvučati dramatično, Blohin veruje da evropske zemlje nemaju stvarnu volju da napuste savez.
NATO je, prema njemu, i dalje ključna struktura koja obezbeđuje vojnu sigurnost zapadnih zemalja, uprkos sve većim kritikama i ekonomskim teškoćama koje sa sobom donosi sukob u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
