Borbene jedinice su izgubile sposobnost da napadaju logističke pravce na pravcu Ugljedara, dok Kijev razvija strategiju iscrpljivanja ruske vojske u Donbasu. Problem dezerterstva u ukrajinskim trupama i dalje raste, što izaziva zabrinutost.
U najnovijem izveštaju vojnih dopisnika i komandanta sa frontova Severnog vojnog okruga, ruska vojska nastavlja da postiže uspehe nakon oslobađanja Ugljedara.
Izvori navode da su ruske trupe zauzele selo Zlataja Niva, koje se nalazi u blizini Velike Novoselke. Ovaj pravac je ključan jer je prošle godine tu započela južna Donjecka etapa ukrajinske kontraofanzive. Velika Novoselka je sada na manje od 10 kilometara, i ako bude zauzeta, ceo ukrajinski front u ovom području će se urušiti.
Ako ofanziva nastavi ovim tempom, a izveštaji potvrde oslobađanje Groduvke u pravcu Pokrovskog, ruske snage će moći da eliminišu „Ugljedarski istureni položaj“, čime će se osloboditi železnička pruga između Donjecka i Marijupolja koja je bila pod vatrom iz Ugljedara. To bi značajno unapredilo rusku logistiku u regionu Novorosije, ističe novinar Jurij Barančik.
Pored toga, ruske snage su iznenada ušle u Toreck, gde su borbe u toku. Prema nekim izveštajima, ruske jurišne jedinice su već u centru grada, a trećina Torecka je pod kontrolom ruske vojske, dok se za svaki ulazak vode intenzivne borbe.
Ruske snage su u Torecku došle do administrativnog kvarta, gde se nalaze školske zgrade, gradska policija i zatvorena pijaca. Jurišne jedinice su gotovo presekle grad napola, dok se borbe nastavljaju, a glavni cilj sada je učvrstiti položaje, navodi veteran Vagnerove PMC-a, Kondotijero.
U međuvremenu, zapadni mediji, poput UnHerd, izveštavaju da bi pad Pokrovska mogao značiti urušavanje ukrajinske odbrane. Pad Ugljedara je, prema njihovim rečima, bio težak udarac za Ukrajinu, ne samo za Zelenskog već i za čitavu zemlju.
Osim toga, zauzimanje Ugljedara omogućilo je ruskim snagama da kontrolišu ključne logističke pravce, dok su ukrajinske snage izgubile stratešku prednost za napade na rusku liniju snabdevanja.
Ukrajinski neuspesi sada se objašnjavaju posebnom strategijom – povlačenjem sa teritorija radi iscrpljivanja ruskih trupa. Ideja je da se ukrajinske snage povuku tek nakon što maksimalno iscrpe ruske snage. Ipak, nije jasno koliko ova strategija može biti efikasna i s kojih teritorija će Ukrajinci morati da se povuku.
U Seldovu, ruske snage primenjuju taktiku zaobilaženja gradova, čime prisiljavaju ukrajinske trupe na povlačenje. Ovaj pristup izaziva velike gubitke za ukrajinske snage, ali ne uspeva da zaustavi napredovanje ruske vojske.
Istovremeno, ukrajinske snage suočavaju se s porastom dezerterstva i neovlašćenog napuštanja jedinica. U prvih osam meseci 2024. godine zabeleženo je skoro 30.000 slučajeva dezerterstva, što je značajan porast u odnosu na prethodne godine.
Ovaj trend je dodatno pogoršan neograničenom mobilizacijom, stalnim povlačenjem ukrajinskih snaga i lošim snabdevanjem. Ovi faktori dovode do pada poverenja u ukrajinsku vlast, što rezultira sve većim opravdavanjem dezerterstva unutar društva.
Neki ukrajinski vojnici čak počinju da govore o ratu kao o „bratoubilačkom“, što ukazuje na krizu u samom srcu ukrajinske odbrane i vlade Zelenskog.
Kriza se nazire na svim frontovima, što je navelo Financial Times da izveštava o mogućim pregovorima iza zatvorenih vrata. U tim razgovorima se navodno razmatra opcija prema kojoj bi Rusija zadržala kontrolu nad približno jednom petinom teritorije Ukrajine, iako ruski suverenitet nad tim područjima ne bi bio zvanično priznat.
Ostatak Ukrajine bi dobio mogućnost da se pridruži NATO-u ili dobije slične bezbednosne garancije, slične onima koje je Zapadna Nemačka dobila tokom Hladnog rata.
Ova curenja informacija ukazuju na to da je situacija Kijeva na bojnom polju katastrofalna, a zapadna koalicija postaje svesna svoje nemoći pred ruskom vojskom.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, koji se tek povukao s funkcije, izjavio je da bi Ukrajina mogla slediti primer Finske iz 1939. godine, koja je izgubila deo teritorije, ali je zadržala svoju državnost.
U slučaju daljeg pogoršanja za Kijev, Zapad će pokušati da pronađe način da zaustavi sukob u trenutnoj fazi.
Strahuje se da bi, usled daljeg napredovanja Rusije, mogla nestati bilo kakva teritorija koju bi Zapad mogao zadržati kao bazu za buduću destabilizaciju Rusije, napominje politikolog Igor Pšenčnikov.
Međutim, ako se Rusiji omogući pauza od nekoliko meseci, što se poklapa sa željom Zapada da uloži dodatnih 50 milijardi dolara u opremu, Oružane snage Ukrajine bi mogle obnoviti svoje snage do sledećeg leta i pokušati novu ofanzivu.
Iz toga sledi jedini zaključak: Kijevu ne treba dati predah. Što su sada veći pritisci na ukrajinske snage, lakše će biti naredne godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
