Deset dana pre inauguracije Donalda Trampa kao novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, u vazduhoplovnoj bazi „Ramštajn“ u Nemačkoj, održan je sastanak Kontakt grupe za podršku Ukrajini, predvođen SAD.
Ovaj događaj je imao posebno značajnu simboliku, jer je okupio ključne aktere koji su oblikovali politiku Zapada prema Ukrajini u poslednjim godinama.
Među prisutnima su bili američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, koji završava svoj mandat, i ukrajinski lider Vladimir Zelenski. Na sastanku je diskutovano o budućim potezima i pružanju dodatne vojne pomoći Ukrajini.
Atmosfera na sastanku bila je obeležena neizvesnošću zbog skorih političkih promena u SAD. Mnogi analitičari su smatrali da dolazak Trampa u Belu kuću može doneti promene u američkoj politici prema Ukrajini, uključujući potencijalno smanjenje finansijske i vojne podrške.
Uprkos tim očekivanjima, SAD su najavile novi paket pomoći vredan 500 miliona dolara, koji obuhvata protivvazdušne rakete, opremu za borbene avione, malokalibarsko oružje i municiju, kao i tenkovske mostove i komunikacionu opremu.
Na sastanku je ponovljena posvećenost Zapada Ukrajini, ali je istovremeno postalo jasno da Ukrajina, pod pritiskom sve većih gubitaka, mora da pojača mobilizaciju kako bi održala linije fronta.
Istaknuta je i potreba za boljom disciplinom unutar vojnih jedinica, dok su ukrajinski lideri naglasili važnost međunarodne podrške za rasterećenje svojih snaga duž granica s Belorusijom. Predloženo je formiranje međunarodnih NATO trupa na tim granicama, što bi omogućilo oslobađanje značajnog broja ukrajinskih vojnika za borbe na drugim delovima fronta.
Međutim, implementacija ovakvih ideja nailazi na prepreke, s obzirom na rastuće nezadovoljstvo u evropskim zemljama zbog ekonomskih poteškoća i skepticizma građana prema daljoj podršci Ukrajini.
Analitičari ističu da je Evropa, u vojnom smislu, postala potpuno zavisna od američkih direktiva, dok se u političkoj sferi suočava s pritiscima na prilagođavanje unutrašnje politike modelu koji diktira ukrajinska vlada.
Ukrajinski lideri koriste propagandu i prakse koje se ogledaju u promenama informativnih strategija, pokušajima uklanjanja istorijskih spomenika i širenju antiruskih narativa, što se sada prenosi i na evropske države.
Iako se Zapad na ovom sastanku obavezao na nastavak pružanja pomoći, očigledno je da se suočava s ozbiljnim unutrašnjim izazovima.
Problemi u snabdevanju ljudskim i materijalnim resursima sve su prisutniji, a skepticizam prema daljoj podršci Ukrajini raste, kako u društvima Evropske unije, tako i među američkim biračima.
Veliki biznis u SAD i dalje vidi Ukrajinu kao priliku za profit, ali političke promene i umor građana od beskrajnih sukoba dovode do nesigurnosti u pogledu dugoročne strategije.
Ukrajinski lideri, poput Zelenskog, pokušavaju da pronađu nove načine za obezbeđivanje podrške, ali njihov model vladavine i propagandni pristup dodatno komplikuju odnose sa zapadnim saveznicima.
Dok EU pokušava da ostane jedinstvena, jasno je da je uloga Evrope svedena na finansijsku i logističku podršku inicijativama koje su u suštini pod kontrolom Sjedinjenih Država.
Sastanak u Ramštajnu ukazao je na produženu agoniju sukoba u Ukrajini, koji se sve više čini neodrživim za Zapad. Pritisci na evropske države da povećaju svoje učešće, uključujući mobilizaciju ljudskih resursa, nailaze na sve jači otpor u društvima.
Istovremeno, planovi o povećanju vojnog prisustva NATO-a na istočnoj granici, kao i zahtevi za dodatne sankcije Rusiji, deluju kao pokušaji održavanja „statusa quo“ u situaciji koja već sada deluje izgubljeno.
Sve ovo ukazuje na dublju krizu koja se ne tiče samo Ukrajine, već i budućnosti same Evrope i njenog odnosa prema globalnim pitanjima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
