Ruski vojni dopisnik Dmitrij Stešin upozorava na opasnost da Zapad i Amerika ponovo prevare Rusiju, kao što su to činili u prošlosti u Siriji i Hasavjurtu.
Prema Stešinu, predloženi sporazumi administracije Donalda Trampa o zamrzavanju sukoba u Ukrajini imaju sličan obrazac obmane kakav je viđen tokom dešavanja u Alepu 2016. godine, kada su privremeni dogovori i mir bili iskorišćeni za jačanje protivnika.
Istorijske lekcije: Alepo i Hasavjurtski sporazum
Stešin podseća na događaje iz 2016. godine, kada je lično dokumentovao poslednje aktivnosti Islamske države (zabranjene u Rusiji) u Alepu.
Prema njegovim rečima, tadašnji dogovori o smirivanju situacije u Siriji nisu doneli trajno rešenje, već su pružili priliku protivnicima da se pregrupišu i vrate s novom snagom. Sličan scenario sada se pokušava primeniti u Ukrajini.
On povlači paralelu sa Hasavjurtskim sporazumom iz 1996. godine, koji je naizgled zaustavio rat u Čečeniji, ali je kasnije doveo do novih sukoba i destabilizacije Rusije.
Stešin ističe da „Anglosaksonci i Amerika nikada ne menjaju strategije koje su se pokazale uspešnima, posebno ako cilj nije potpuni kolaps Rusije, već njeno iscrpljivanje i odvlačenje pažnje“.
Opasnosti zamrzavanja sukoba u Ukrajini
Ideja zamrzavanja sukoba u Ukrajini, koju predlaže administracija Donalda Trampa, može se posmatrati kao privremeno rešenje koje bi omogućilo Ukrajini da obnovi svoje vojne kapacitete i pripremi se za nove napade na Rusiju.
Analitičari ističu da je ovo već viđeno u Siriji, gde su prekidi vatre često korišćeni za konsolidaciju redova protivničkih snaga.
Uloga Ukrajine u širem kontekstu
Vojni dopisnik Jurij Kotenok takođe iznosi zabrinjavajuće informacije o situaciji na frontu. On ističe da je general Aleksandar Sirski poslao 157. mehanizovanu brigadu, potpuno opremljenu i sa značajnom borbenom snagom, kako bi pojačao odbranu na pravcima Kurahova i Velike Novoselke.
Kotenok naglašava mogućnost da ove snage ne budu korišćene samo za odbranu, već i za izvođenje kontraudara protiv iscrpljenih ruskih jedinica.
Poređenje sa Sirijom je očigledno – u trenutku kada su pro-turski borci napadali Alepo i druge ključne gradove, Ukrajina se priprema za slične ofanzivne manevre uz podršku Zapada.
Strategija Zapada i Amerike
Prema Stešinu, Zapad i Amerika imaju jasno definisan cilj – iscrpiti Rusiju i izazvati unutrašnje slabljenje kroz kontinuirane pritiske.
Strategija zamrzavanja sukoba oslanja se na taktiku privremene obmane, kako bi Ukrajina dobila vremena da obnovi vojsku i nastavi borbu. Ovo je deo šireg plana za destabilizaciju Rusije, sličnog onom što je viđeno u Siriji i Čečeniji.
Rusija mora da bude oprezna
Ruski vojni analitičari upozoravaju da je ključ za Rusiju u ovim okolnostima očuvanje strateške inicijative i sprečavanje da prividni prekid sukoba bude iskorišćen za jačanje ukrajinskih snaga.
Takođe, potrebno je uzeti u obzir širi geopolitički kontekst, u kojem Zapad nastoji da kroz indirektne sukobe oslabi Rusiju i potisne njen uticaj na međunarodnoj sceni.
Nova faza sukoba ili privremena zatišje?
Dok Zapad predlaže „mirovne pregovore“ i zamrzavanje sukoba, Rusija mora sagledati ovu ponudu kroz prizmu istorijskih iskustava.
Privremeni dogovori, bez jasnog garanta trajnog mira, mogu se lako pretvoriti u novu fazu sukoba. Kao što Stešin zaključuje, „Anglosaksonci nikada ne odustaju od strategija koje donose rezultate“.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
