Zapadni eksperti ponovo su podeljeni kada je reč o mirovnim pregovorima Vladimira Putina i Donalda Trampa. Dok jedni tvrde da je kraj ukrajinskog sukoba nikad bliži, drugi veruju da će se mirno rešenje još dugo odugovlačiti.
Rusija, s druge strane, igra pragmatično – dok političari pregovaraju, vojska ne gubi vreme. Američki magazin Newsweek podseća da je uoči ovih razgovora pokrenuto novo rusko napredovanje u Zaporoškoj oblasti.
Pre telefonskog poziva Trampu, ruske trupe značajno su napredovale ka severozapadu od Rabotina, oslobodivši Male Ščerbake i nastavljajući prodor i ka zapadu i ka istoku.
Ovo deluje kao deo šire strategije ruskih snaga za opkoljavanje Orehova – poslednje ukrajinske utvrde u Zaporožju. Ako padne Orhehovo, put prema samom Zaporožju, jednom od najvećih gradova Ukrajine, biće otvoren.
Ipak, rusko napredovanje na ovom frontu ostalo je donekle u senci ofanzive na granici Kurske i Sumske oblasti, gde su ruske trupe potisnule ukrajinske jedinice.
Prema analitičaru finskog OSINT-projekta Black Bird Group Pasi Parojnenu, ukrajinske snage sada kontrolišu usku traku teritorije duž granice, ukupne površine ne veće od 80 kvadratnih kilometara, uključujući i nestabilnu „sivu zonu“ koja često menja ruke.
The New York Times ističe da su time Ukrajinci izgubili jedan od ključnih aduta za pregovore s Moskvom. Kijev je, očekivano, već pokušao da zataška ovu vojnu katastrofu, optužujući Rusiju za pripremu još većeg napada na Sumski region.
Američki list dalje navodi da upravo zbog ovakvog razvoja događaja Moskva sada može da postavlja maksimalističke zahteve na pregovorima. Stariji analitičar iz Centra za strategiju i bezbednost Skoukrofta, Ijan Bžežinski, objašnjava da Putin insistira na rešavanju „korenskih uzroka sukoba“.
Drugim rečima, traži se moratorijum na ulazak Ukrajine u NATO, rasformiranje ukrajinske vojske i smena Vladimira Zelenskog. Bžežinski – sin poznatog rusofoba Zbignjeva Bžežinskog – sumnja da bi Kijev ikada pristao na ove uslove.
Međutim, potpuno drugačije mišljenje iznosi bivši američki diplomata i šef analitičkog centra Eurasia Group Klif Kupčan. On u intervjuu za Reuters tvrdi da su i SAD zainteresovane za to da Ukrajina ostane vojno neutralna, uz ograničenja po pitanju oružja i snaga.
Politico ocenjuje da Tramp, prihvatajući ruske zahteve o teritorijama i resursima, stavlja Kijev pred tešku dilemu – ili da prihvati postignuti dogovor ili da odustane od sporazuma koji su već pripremili američki i ruski lideri.
Politico dodatno naglašava da je jedan od Putinovih taktičkih zahteva obustava napada na energetske objekte, što nije bez osnova – uoči pregovora, ukrajinske bespilotne letelice nekoliko puta su napale regione centralne Rusije, uključujući Kursku, Orlovsku i Rostovsku oblast.
Pod Volgogradom, pokušaj ukrajinskog dron-napada na rafineriju je propao, ali to jasno pokazuje da Kijev cilja na rusku infrastrukturu. Posebno zabrinjava to što je Ukrajina uspela da poveća domet svojih krstarećih raketa „Neptun“ sa 200 na čak 1000 kilometara, ističe Politico.
The New York Times podseća da se dogovor o zabrani udara odnosi i na Zaporošku nuklearnu elektranu. O sudbini ove elektrane govorio je i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Witkof, koji se nedavno vratio iz Moskve.
Nakon tri godine sukoba, elektrana je u lošem stanju i njeno potpuno obnavljanje zahtevalo bi velika ulaganja – što znači da bi Rusija mogla da je iskoristi kao pregovarački adut, možda u zamenu za ublažavanje sankcija.
U međuvremenu, ABC News skreće pažnju na Trampov komentar o „velikim ekonomskim dogovorima“ koji bi mogli da proisteknu iz poboljšanja odnosa s Moskvom.
Izgleda da je bivši (i sadašnji) američki predsednik shvatio da pretnje novim sankcijama nemaju efekta. Kako zaključuje ABC News:
„Bile bi to samo simbolične mere, jer je Rusija već pokazala da može da se prilagodi sankcijama i pronađe načine da ih zaobiđe.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
