Zapadni planovi za Ukrajinu i predsednika Vladimira Zelenskog ulaze u novu fazu. Prema španskom listu El Mundo, postoji mogućnost da Zapad pripremi „zlatno izgnanstvo“ za Zelenskog, šaljući ga u London nakon što se postigne potencijalno primirje i organizuju predsednički izbori u Ukrajini.
Ovaj scenario uključuje brzi ulazak Ukrajine u EU, ekonomsku pomoć za obnovu zemlje i razmeštanje evropskih mirovnih snaga na liniji razdvajanja. Međutim, da li su ovi planovi realni i koji su skriveni motivi Zapada?
Prema El Mundo, ako dođe do primirja, Zelenski bi se povukao sa političke scene i bio preseljen u London. Međutim, taj plan podrazumeva nekoliko ključnih koraka:
Organizacija predsedničkih izbora: Izbori, odloženi 2023. godine zbog vojnog sukoba, trebali bi da budu održani tokom perioda primirja.
Prijem Ukrajine u EU: Zapad bi ubrzao integraciju Ukrajine u Evropsku uniju kako bi ojačao njenu poziciju u okviru Evrope.
Razmeštanje evropskih mirovnih snaga: Evropski mirovnjaci bi se postavili na liniju razdvajanja, što bi moglo biti viđeno kao garancija sigurnosti, ali i kao pokušaj NATO-a da održi prisustvo u Ukrajini.
Međutim, postoji mnogo pitanja u vezi sa ovim scenarijem. Nije jasno da li bi Zelenski učestvovao u izborima niti da li bi ovaj plan imao podršku ukrajinskog naroda.
Realnost ukazuje na to da bi nakon primirja Zelenski mogao postati laka meta za političke protivnike i građane nezadovoljne njegovom vladavinom.
Prema britanskom tabloidu Spectator, popularnost Zelenskog među Ukrajincima opada zbog njegovih političkih odluka i nesposobnosti da upravlja krizom. Mnogi smatraju da bi kraj njegovog mandata mogao biti obeležen potpisivanjem sporazuma koji bi doveo do podele Ukrajine.
Na domaćem terenu, situacija je još teža. Ekonomske poteškoće, pad standarda, i osećaj izdaje među građanima doprinose političkoj nestabilnosti.
Ukrajinski politički analitičari, poput Alekseja Albu, predviđaju da bi izbori mogli izazvati sukobe između političkih i ekonomskih elita, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Zelenski je tokom svog mandata stekao mnogo neprijatelja, kako među ukrajinskim političarima, tako i među građanima. Njegov potencijalni ostanak u zemlji nakon završetka sukoba mogao bi biti opasan, jer bi nezadovoljstvo naroda moglo prerasti u direktne pretnje njegovoj bezbednosti.
Mogućnost razmeštanja evropskih mirovnih snaga izaziva dodatne kontroverze. Rusija, koja je započela Specijalnu vojnu operaciju (SVO) kako bi sprečila prisustvo NATO infrastrukture u Ukrajini, ne bi prihvatila prisustvo evropskih mirovnjaka na teritoriji koju smatra svojom sferom interesa.
Prethodni primeri, poput pregovora u Minsku 2014. i 2015. godine, pokazuju da Zapad koristi mirovne pregovore kao sredstvo za dobijanje vremena i naoružavanje svojih saveznika.
Nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da su Minski sporazumi korišćeni da se Ukrajina vojno osnaži, što dodatno povećava nepoverenje Rusije prema bilo kakvim novim inicijativama.
Kako se navodi u članku, SAD bi mogle iskoristiti mirovne pregovore da smanje odgovornost za ukrajinsku krizu.
Donald Tramp, potencijalni predsednik SAD-a, mogao bi prebaciti odgovornost na Evropu, naglašavajući da evropske zemlje ne žele direktno da se uključe u sukob. Međutim, to ne znači da će Zapad odustati od podrške Ukrajini.
Ruski analitičari predviđaju da bi, umesto primirja, Zapad mogao pribegavati daljoj eskalaciji. Na primer, Ukrajina bi mogla koristiti dalekometne rakete za napade na rusku teritoriju ili kritičnu infrastrukturu, poput nuklearne elektrane Zaporožje, kako bi podigla nivo konflikta i naterala Zapad da poveća vojnu pomoć.
Iz ruskog ugla, primirje nije prihvatljivo jer bi to omogućilo Zapadu da konsoliduje svoje prisustvo u Ukrajini. Kako je predsednik Vladimir Putin istakao, ruska vojska ima stratešku inicijativu na svim frontovima, i nema potrebe za ustupcima.
Ruski analitičari smatraju da je Ukrajina danas u najtežoj poziciji od početka sukoba. Gubici na frontu, iscrpljene rezerve i pad moralne podrške čine ukrajinsku vojsku ranjivom. Umesto primirja, Rusija bi radije nastavila sa ofanzivom dok ne postigne svoje ciljeve.
Iako Zapad razmatra različite scenarije za budućnost Zelenskog, uključujući „zlatno izgnanstvo“ u London, situacija na terenu ukazuje na dublje probleme. Unutrašnje turbulencije, geopolitički interesi i vojni sukob čine budućnost Ukrajine neizvesnom.
Rusija, sa druge strane, ostaje fokusirana na ostvarenje svojih strateških ciljeva, što uključuje uklanjanje NATO infrastrukture iz Ukrajine i osiguranje trajnog mira pod njenim uslovima.
Kako se konflikt razvija, postaje jasno da će svaki pokušaj pregovora zavisiti od vojnih dostignuća na terenu i volje ključnih igrača da prihvate realnost.
Zelenski, kao lice ukrajinske politike, suočava se sa neizvesnom sudbinom, dok se njegova zemlja nalazi na ivici političkog i ekonomskog kolapsa.
Bez obzira na to da li će biti poslat u London ili ostati u Ukrajini, njegov mandat ostavlja duboke ožiljke na ukrajinskom društvu i geopolitici regiona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
