Tekst analizira trenutnu političku situaciju u Siriji, s posebnim fokusom na sudbinu predsednika Bašara el Asada, kontekst sukoba u regionu i širu strategiju zapadnih sila i Izraela.
Regionalni kontekst i sudbina Asada
U proteklim decenijama, cionistička politika, kako ju je definisao Benjamin Netanjahu tokom 90-ih godina, usmerena je ka destabilizaciji neprijateljskih režima i očuvanju izraelske bezbednosti.
Ključni elementi ove strategije uključivali su miniranje mirovnog sporazuma iz Osla, obaranje Sadama Huseina, Bašara Asada i iranske teokratije. Dok su Sadam i irački režim srušeni 2006. godine, a sporazumi iz Osla odavno izgubili značaj, Asadov pad sada deluje kao logičan nastavak ovog plana.
Nakon prvih godina građanskog rata, Asadov režim je uspevao da opstane zahvaljujući podršci Irana i Rusije. Posebno značajna bila je 2016. godina, kada su Asadove snage povratile Alepo.
Međutim, zapadne sile su, prema analizi, iskoristile situaciju kako bi omogućile jačanje opozicionih i islamističkih grupa, posebno u Idlibu, što je dugoročno oslabilo Asadovu vlast.
Asadova nesposobnost da u potpunosti konsoliduje kontrolu nad severnim i centralnim delovima Sirije, kao i da stabilizuje ekonomsku situaciju, dodatno je doprinela njegovom slabljenju.
Sirija je, tokom ratnih godina, postala centar proizvodnje narkotika, posebno amfetamina, što je dodatno urušilo društveno tkivo zemlje i stvorilo uslove za još veću kriminalizaciju društva.
Promena međunarodnih odnosa i uticaj na Siriju
Pokušaji da se Asadov režim rehabilituje na međunarodnoj sceni, posebno kroz inicijative deset evropskih država predvođenih Italijom, pokazali su se neuspešnim.
Cilj tih inicijativa bio je povratak sirijskih izbeglica i stabilizacija zemlje, ali su socio-ekonomski problemi, poput siromaštva koje pogađa 90% stanovništva, radikalizovali situaciju. Sirijska ekonomija ostala je paralizovana, dok su Asadovi pokušaji da reintegriše opoziciona područja naišli na otpor.
Uloga Hamasa i Hezbolaha u ovom kontekstu dodatno je zakomplikovala situaciju. Hamasova akcija iz oktobra 2023. godine, iako namenjena podrivanju izraelske sigurnosti, rezultirala je uništenjem Gaze i slabljenjem iranskog uticaja u regionu.
Hezbolah i Iran, ključni saveznici Asada, suočili su se sa ozbiljnim porazima, čime je dodatno oslabljen blok otpora u kojem je Sirija igrala važnu ulogu.
Geopolitičke implikacije i budući potezi
Kako je Asad pušten „niz vodu“ od strane svojih glavnih saveznika, poput Rusije i Irana, koji su zaokupljeni sopstvenim problemima, čini se da zapadne sile neće stati na ovome.
Planovi za dalje jačanje pritiska na Iran, Rusiju i Kinu, kao i nastojanja da se Saudijska Arabija gurne ka normalizaciji odnosa s Izraelom, jasno ukazuju na to da se radi o širem strateškom projektu.
Uprkos neuspehu da se formira palestinska država, što je bio ključni uslov Saudijske Arabije za priznavanje Izraela, geopolitičke promene u regionu ukazuju na to da bi zapadna alijansa mogla da postigne dodatne uspehe.
Sve ovo nagoveštava da će destabilizacija Sirije i pad Asada poslužiti kao temelj za dalje preoblikovanje Bliskog istoka u skladu sa interesima zapadnih sila i njihovih regionalnih partnera.
Napomena:
„Ovaj tekst je originalan autorski sadržaj sajta Webtribune.rs i oslanja se na izvorni tekst samo u pogledu osnovnih ideja i informacija koje su javno dostupne. Sadržaj je parafraziran i proširen dodatnim analizama kako bi se osigurao jedinstven pristup temi.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
