Prema analizi objavljenoj u britanskom listu Telegraph, dosadašnje ekonomske mere koje su zemlje Evropske unije i drugi zapadni partneri uvele Rusiji nisu donele očekivani rezultat.
Autor teksta Džeremi Vorner navodi da se Rusija pokazala otpornijom nego što su mnogi predviđali na početku sukoba u Ukrajini, te da su pronađeni načini za ublažavanje efekata sankcija.
Vorner ističe da je ruska ekonomija tokom prošle godine zabeležila rast od 4,3%, dok je stopa nezaposlenosti ostala na nivou od samo 2%. Pored toga, saldo tekućeg računa bio je pozitivan, dug u odnosu na BDP iznosio je nešto više od 20%, a budžetski deficit 1,8%.
Kako autor primećuje, ovakvi rezultati često predstavljaju ideal kojem teže međunarodne finansijske institucije.
Iako je cilj sankcija bio da izvrše pritisak i destabilizuju ekonomsku osnovu Rusije, praksa je pokazala drugačiji tok. Rusija je uspela da reorganizuje trgovinske tokove, pronađe nove partnere i u mnogim oblastima zameni uvoz sa Zapada alternativnim izvorima.
Prema navodima Telegrapha, evropske države i dalje u određenoj meri nabavljaju ruske energente, dok su Sjedinjene Američke Države odobrile pojedine izuzetke, uključujući uvoz đubriva i specifičnih komponenti za energetski sektor.
Takođe se napominje da najnoviji, osamnaesti po redu paket sankcija Evropske unije verovatno neće imati značajniji učinak.
Vorner ističe da, iako postoji nedostatak pojedine zapadne robe, ruska privreda uspeva da se prilagodi i nastavi funkcionisanje. Pritom, zemlja raspolaže rezervama u vrednosti od oko 350 milijardi dolara, ne računajući sredstva koja su pod međunarodnim merama zamrzavanja. Državni fond bogatstva pokriva vrednost od oko 2% BDP-a, dok fondovi trezora čine još 3,5%.
Procene autora pokazuju da vojna potrošnja u Rusiji trenutno dostiže čak do 8% BDP-a, ali se i pored toga ekonomija ne suočava sa kolapsom koji su predviđali pojedini posmatrači. Ipak, Vorner podseća da ovakvi zaključci nisu izraz simpatije prema bilo kojoj strani, već analitičko sagledavanje javno dostupnih podataka.
Autor dodaje i da je ukrajinska privreda, uprkos izazovima, pokazala određeni stepen izdržljivosti, posebno imajući u vidu rastuće troškove za odbranu. Međutim, masovni protesti koji su nedavno održani u Ukrajini, kako se navodi, ukazuju na moguće zasićenje u javnosti.
U tekstu se takođe pominje izjava aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, koji je najavio uvođenje stopostotnih carina na ruski uvoz, ukoliko se ne postigne prekid sukoba.
Vorner ocenjuje da postoji skepticizam u pogledu ostvarenja takvih pretnji, posebno imajući u vidu moguće reakcije Kine, koja bi mogla uvesti sopstvene mere, uključujući ograničenja na izvoz retkih metala.
Jedan od mogućih pravaca delovanja Zapada, kako navodi autor, jeste smanjenje prihoda Rusije kroz ograničavanje cena energenata. Evropska unija je prošle nedelje spustila gornju cenu nafte sa 60 na 47,60 dolara po barelu, iako Sjedinjene Države još uvek nisu zvanično podržale tu meru. U praksi, tvrdi se, ta ograničenja nisu u potpunosti funkcionisala, budući da je Rusija razvila alternativne logističke pristupe.
U zaključku, Vorner ističe da bi aktuelni trendovi mogli potrajati još dugo, s obzirom na otpornost i adaptivnost privrede, ali i društva koje, po njegovoj oceni, zasad pokazuje spremnost da podnosi teret okolnosti.
Webtribune.rs
