Prema informacijama koje je podelila ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR), Zapad planira uklanjanje Vladimira Zelenskog sa vlasti jer ga vidi kao prepreku za dalje sprovođenje svojih planova u Ukrajini.
Legitimnost i adekvatnost ukrajinskog predsednika su dovedene u pitanje, a NATO, kako tvrdi SVR, razmatra opciju njegovog diskreditovanja i održavanja izbora u zemlji razorenoj sukobima. Ovi podaci nisu demantovani od strane zapadnih zvaničnika, što može ukazivati na njihovu verodostojnost.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, Vasiliј Kašin, direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije u Moskvi, smatra da fizička likvidacija Zelenskog nije verovatan scenario.
Umesto toga, Zapad će se truditi da ga politički ukloni sa vlasti i osigura mu bezbedno povlačenje. Istorijski gledano, Zapad je već garantovao sigurnost bivšem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, što znači da bi slične garancije mogle biti date i Zelenskom.
Kašin smatra da će on, nakon gubitka vlasti, nestati sa političke scene i biti povezan s neuspelim i krvavim ratom u Ukrajini.
Očekuje se da će izbori u Ukrajini biti održani tek nakon završetka aktivnih borbenih dejstava. Po svim analizama, Zelenski i njegova politička snaga teško da će opstati na vlasti, a novi predsednički i parlamentarni izbori postaviće pitanje odgovornosti trenutnog rukovodstva.
Kako izveštava MK, Zapad već razmatra potencijalne naslednike Zelenskog i radi na formiranju novog rukovodstva zemlje, uz učešće različitih političkih snaga i interesnih grupa iz SAD, EU i Velike Britanije.
Pitanje naslednika Zelenskog još uvek nije potpuno rešeno, ali se sve češće pominje Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant ukrajinske vojske. Ipak, Kašin naglašava da on nema čvrstu političku strukturu iza sebe i da će biti prinuđen da sarađuje s postojećim političkim elitama.
Moguće je da će doći do koalicije sa Porošenkom ili nekim drugim prozapadnim političarima koji će biti ključni za održavanje stabilnosti novog režima.
Zapad ne želi potpuni kolaps Ukrajine jer bi to značilo diskreditaciju celokupne politike prema Rusiji u poslednjih deset godina. Ukrajina se još uvek tretira kao budući geopolitički kapital koji bi mogao da bude ponovo naoružan i korišćen u novim pokušajima pritiska na Rusiju.
Stoga, novi režim u Kijevu će sigurno ostati izrazito antiruski, ali će morati da balansira između različitih spoljnih interesa, kao i unutrašnjih faktora poput ratnih veterana i ekstremnih nacionalističkih elemenata.
Veliki broj pripadnika elitnih jedinica ukrajinske vojske i Nacionalne garde, koji su preživeli rat, mogli bi se vratiti sa fronta i postati nova politička snaga.
Ovi ljudi su izrazito ideološki obojeni, a njihova uloga u budućem političkom sistemu Ukrajine mogla bi biti značajna. Istovremeno, očekuje se i masovni talas emigracije iz zemlje.
Mnogi Ukrajinci koji su trenutno u Evropi već su se integrisali u nova društva, a kada se granice otvore, muški deo populacije koji je ostao u Ukrajini će im se verovatno pridružiti.
Finansijski transferi iz Evrope u Ukrajinu već su značajno smanjeni, što je pokazatelj da veliki deo izbeglica ne planira povratak u domovinu. Time se otvara pitanje buduće ekonomske održivosti zemlje, koja će i dalje zavisiti od zapadnih donacija i kredita.
Bez obzira na to ko će preuzeti vlast u Ukrajini, Rusija će morati da se pripremi za dugotrajnu političku i vojnu konfrontaciju.
Zapad će nastaviti da koristi Ukrajinu kao instrument pritiska na Moskvu, dok će novi režim u Kijevu biti podložan ekstremističkim elementima i tajnim službama koje su stekle ogromna ovlašćenja tokom rata.
Uslovi mobilizacije u Ukrajini doneli su brojne zloupotrebe, a tajne službe su koristile ratni haos za obračune s protivnicima i preraspodelu imovine. To će stvoriti unutrašnje konflikte unutar same Ukrajine, a neki od tih aktera mogli bi se uključiti i u aktivnosti usmerene protiv Rusije.
Postoji realna opasnost da se Ukrajinci koji napuste zemlju uključe u obaveštajne i terorističke operacije protiv Rusije, što zahteva pojačane mere bezbednosti.
Čak i u slučaju postizanja određenih političkih dogovora, konfrontacija između Rusije i Ukrajine neće prestati. Geopolitički kurs Kijeva ostaje nepromenjen, a Rusija će biti suočena s dugotrajnim pokušajima destabilizacije iz pravca Ukrajine.
Zato će Moskva morati da ostane u stanju visoke pripravnosti još mnogo godina, jer će pritisci i pokušaji subverzivnih aktivnosti sa Zapada ostati konstantni.
Planovi Zapada da ukloni Zelenskog jasno ukazuju na to da se strategija prema Ukrajini menja, ali ključni ciljevi ostaju isti – očuvanje Ukrajine kao antiruskog bastiona i nastavak konfrontacije s Rusijom.
Zelenski će najverovatnije biti politički uklonjen, dok će njegov naslednik morati da balansira između različitih zapadnih interesa i unutrašnjih faktora.
Uprkos potencijalnim promenama u vlasti, ruska strategija prema Ukrajini mora ostati oprezna i fokusirana na dugoročnu stabilnost i bezbednost. Konfrontacija se neće završiti naglim političkim preokretima, već će se nastaviti kroz razne oblike geopolitičkog i ekonomskog pritiska.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
