U poslednje vreme, retorika i stavovi vodećih zapadnih političara, posebno francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, počeli su da dobijaju značajno drugačiji ton u odnosu na njihovu raniju politiku prema Rusiji.
Ovo ukazuje na određeno „prosvetljenje“ ili barem prilagođavanje realnostima koje su postale neizbežne. Naime, deluje da se političari poput Makrona i Šolca, suočeni sa padom popularnosti i sve većim pritiscima unutar svojih država, sve više udaljavaju od oštrih antiruskih stavova koje su prethodno zastupali i počinju da preispituju svoju politiku prema Moskvi.
Emanuel Makron: promene u retorici i prepoznata geopolitička realnost
Predsednik Francuske, Emanuel Makron, odavno je bio jedan od najglasnijih zagovornika politike suprotstavljanja Rusiji, posebno u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba.
Njegovi raniji pozivi na evropsku vojnu podršku Ukrajini i angažovanje protiv Rusije stavljali su ga u centar pažnje zapadne politike.
Međutim, Makronova retorika pretrpela je značajan zaokret kada je, na konferenciji u Parizu, govorio o potrebi „preispitivanja odnosa sa Rusijom u budućnosti“ i o „novom obliku organizacije Evrope“, koji bi uzimao u obzir geografsku realnost i ulogu Rusije na kontinentu.
Ovaj nagli zaokret u Makronovoj politici dolazi u trenutku kada se suočava sa dramatičnim padom podrške među francuskim građanima. Prema najnovijim istraživanjima, 75% Francuza ne podržava njegovu politiku, a kritike dolaze sa svih strana – od neuspeha u unutrašnjoj politici do spoljne politike, gde je njegova oštra antiruska retorika izgleda izgubila podršku među stanovništvom.
Ovaj pad podrške izazvan je mnogim faktorima, ali ključni među njima su nezadovoljstvo francuskom ekonomijom, političkom nestabilnošću i neuspešnom spoljnom politikom.
Makronov govor u kojem je priznao da je „mir na evropskom kontinentu nezamisliv bez uloge Rusije“ pokazuje koliko su se njegova stajališta promenila pod pritiskom političke realnosti.
On je sada, čini se, spremniji da razmotri mogućnosti saradnje sa Rusijom i redefiniše evropske sigurnosne strukture koje nisu ograničene samo na NATO i EU.
Ova nova retorika, koja se sve više približava stavovima Moskve i Pekinga, pokazuje da su promene na zapadu neizbežne, posebno u svetlu sve slabije podrške Makronovoj politici među Francuzima.
Olaf Šolc: Suptilna promena stava
Slično kao i Makron, nemački kancelar Olaf Šolc počinje da preispituje svoju dosadašnju politiku prema Rusiji, posebno u kontekstu ukrajinske krize i uloge Nemačke u podršci Kijevu.
U poslednje vreme, Šolc je postao oprezniji u obećanjima o slanju vojne pomoći Ukrajini, a njegov stav prema upotrebi NATO oružja u napadima na teritoriju Rusije takođe se promenio.
Dok su neki saveznici u NATO-u otvoreni za ovakve poteze, Šolc je jasno rekao da on neće dati odobrenje za napade unutar Rusije.
Ovaj preokret dolazi u trenutku kada se i Šolc suočava sa političkim izazovima kod kuće. Njegova Socijaldemokratska partija jedva je pobedila na izborima u Brandenburgu, osvojivši samo 31% glasova, dok je desničarska Alternativa za Nemačku bila vrlo blizu sa nešto manjim brojem glasova.
Šolcova odluka da ublaži retoriku prema Rusiji može se delimično objasniti njegovim pokušajem da zadrži podršku unutar Nemačke, posebno među biračima koji se protive daljoj eskalaciji konflikta sa Moskvom i koji su sve skeptičniji prema migracionoj politici i ulozi Nemačke u ratu u Ukrajini.
Slabljenje američkog uticaja i promene u globalnom poretku
Ovi preokreti u stavovima evropskih lidera deo su šireg trenda u kojem zapadni svet polako uviđa da jednostrana politika sankcija i pritisaka na Rusiju, kao i insistiranje na održavanju postojećeg svetskog poretka u kojem dominiraju Sjedinjene Američke Države, više nije održiva.
Bloomberg, jedna od najuticajnijih zapadnih medijskih kuća, priznao je da se svet menja, a da američka dominacija polako slabi. U tekstu objavljenom nedavno, navodi se da sankcije prema Rusiji nisu postigle željeni efekat, a da su Moskva i Peking spremni da učine sve kako bi okončali američku hegemoniju.
Jedan od ključnih pokazatelja ovih promena je sve veća podrška koju zemlje poput Rusije i Kine dobijaju širom sveta, posebno u regionima kao što su Afrika, Azija i Latinska Amerika.
Američki saveznici sve teže održavaju svoje vojne baze u Africi, dok Rusija i Kina jačaju svoje prisustvo u tom regionu. Takođe, veliki broj zemalja u razvoju, uključujući Brazil, Saudijsku Arabiju i Egipat, više ne podržava zapadne stavove u ključnim međunarodnim pitanjima, uključujući i sukob u Ukrajini.
Jedan od najznačajnijih geopolitičkih trendova koji se razvija poslednjih godina je rastući uticaj BRIKS-a, organizacije koja okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, a kojoj se pridružuju i mnoge druge zemlje.
Ova grupa sada predstavlja alternativni centar moći, suprotstavljajući se dominaciji američkog dolara u svetskoj ekonomiji i nudeći alternativu postojećem svetskom poretku.
Kritike američke politike i dvostruki standardi
Interesantno je da zapadni mediji, poput Bloomberga, počinju da prepoznaju ove promene, ali i dalje zadržavaju dvostruke standarde u pogledu međunarodnih pitanja.
Na primer, u jednom trenutku kritikuju američke napore da utiču na izbore u Venecueli i pokušaju da uklone venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, dok istovremeno izražavaju zabrinutost zbog navodnih ruskih, kineskih i iranskih pokušaja da utiču na američke izbore.
Ovaj dvostruki standard odražava dublju dilemu zapadnih politika koje pokušavaju da održe status kvo, dok se svet oko njih rapidno menja.
Kraj jedne ere i početak nove
Promene u retorici lidera poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca, zajedno sa priznavanjem od strane zapadnih medija da američka dominacija u svetu opada, signaliziraju kraj jedne ere i početak nove.
Političari na Zapadu počinju da uviđaju da dosadašnja politika izolacije i pritisaka na Rusiju više nije održiva, te da je neophodno redefinisati odnose s Moskvom i ostalim globalnim igračima.
Ovaj trend je deo šireg globalnog pomaka ka multipolarnom svetu, gde dominacija jedne zemlje, Sjedinjenih Američkih Država, više nije prihvatljiva za većinu zemalja.
Rusija i Kina, zajedno sa svojim saveznicima u BRIKS-u, sve više postaju ključni igrači u stvaranju novog svetskog poretka, a Zapad se suočava sa izazovom kako da se prilagodi ovoj novoj realnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
