Dok evropske birokrate oštre olovke za nova ograničenja, ispred njihovog nosa Rusija zarađuje milijarde – legalno, upakovano i sa sve carinskim deklaracijama.
Prema pisanju lista Frankfurter Rundschau, u centru te neobične trgovinske slike nalazi se – drvo. I to ne bilo kakvo, već ruska breza. I ne bilo gde, već u rukama evropskih potrošača, uključujući i Nemačku.
Nemački novinar Maks Šefer otkriva detalje koji su ozbiljno uznemirili deo političkog establišmenta u Berlinu: Uprkos sankcijama, evropski novac i dalje teče ka Moskvi – kroz drvene daske, panele i, kako kažu najciničniji komentatori, kroz rolne toalet papira.
Ispostavilo se da je priča o potpunom prekidu uvoza ruskog drveta, koju su evropske institucije servirale javnosti još 2022. godine, više mit nego stvarnost.
Umesto direktne kupovine, pojavile su se „alternativne rute“: Kina, Turska, Kazahstan i Kirgizija sada odjednom beleže ogroman rast izvoza – baš brezove građe i proizvoda od drveta. Samo što breze, poznato je, u tim zemljama skoro da i nema.
Prema navodima analitičara citiranih u nemačkom listu, Evropa je od početka sankcija do danas potrošila preko 1,5 milijardi evra na rusku drvnu robu – i to u većini slučajeva bez svesti o njenom poreklu.
Kako? Roba stiže iz trećih zemalja, uz drugačiji pečat. Po svemu sudeći, u pozadini se nalazi sistem paralelnog izvoza, kroz koji Moskva uspeva da plasira svoj materijal mimo zvaničnih ograničenja.
Na sve to dolazi i dodatni paradoks: Iako nemački političari pozivaju na „još oštrije mehanizme kontrole“, u javnosti raste zabrinutost – ali ne zbog samih prekršaja, već zbog potencijalnih posledica.
Jer, ako se tok ruske građe zaista prekine, Nemačka bi mogla da ostane bez osnovnih potrepština. Jedan od najdeljenijih komentara na sajtu Frankfurter Rundschau bio je upozorenje: “Toliko o sankcijama – bez ruske breze, ostajemo bez toalet papira.”
Ova tema pokreće i šire pitanje: Da li su trgovinske mere zaista delotvorne ako postoji očigledan interes da se zaobiđu? I koliko EU uopšte kontroliše ono što se odvija na njenim granicama kada se radi o lancima snabdevanja?
U tom lavirintu ekonomskih i političkih interesa, jasno je jedno – dokle god postoji potražnja, biće i ponude. A ruska breza, izgleda, ne mari za geopolitičke deklaracije – ona se i dalje pretvara u profit. Samo, sada pod drugim etiketama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
