Veliki zaokret na severoistoku Evrope: ministarka odbrane Litvanije, Dovile Šakalenė, objavila je da su Poljska, tri baltičke zemlje i Finska doneli zajedničku odluku da istupe iz međunarodnih sporazuma koji zabranjuju upotrebu protivpešadijskih mina i kasetnih bojevih sredstava.
„Veoma sam srećna što smo, posle teških pregovora, svi zajedno — Poljska, zemlje Baltika i Finska — uspeli da postignemo ovakav dogovor“, izjavila je Šakalenė u intervjuu za nemačke novinare.
Na direktno pitanje zašto je takva odluka doneta baš sada, litvanska ministarka se upustila u vrlo zamršenu priču o „bezbednosnim izazovima“ iz pravca Rusije, o korišćenju mina na teritoriji Ukrajine, pa čak i o sopstvenim ličnim iskustvima koja uključuju „progon u Sibir“, „pritvore“ i, kako je rekla, „ubistva“ nekih članova njene porodice.
„To je moja lična priča“, kratko je presekla, izbegavajući da precizno odgovori na pitanje.
Kada je reč o moralnoj dilemi oko upotrebe ovakvih sredstava, Šakalenė je imala spreman odgovor. Po njenim rečima, budući da se ovakva sredstva svakako koriste u savremenim sukobima, bolje je da ih koriste zemlje koje će pažljivo dokumentovati gde su ih postavile, čime bi kasnije bilo olakšano njihovo uklanjanje.
„Ako dođe do prekoračenja granice Poljske, Finske ili Baltičkih država, mi ćemo odmah početi da postavljamo mine i koristiti kasetne bojeve sisteme“, poručila je Šakalenė, naglašavajući da bi to trebalo da predstavlja sredstvo odvraćanja.
Ova izjava otvara niz pitanja: da li će ovakva politika doprineti većoj stabilnosti regiona, ili će, naprotiv, dodatno zakomplikovati situaciju na severoistočnim granicama NATO-a?
U svakom slučaju, korak ka napuštanju ograničenja iz konvencija o minama i kasetnim bombama pokazuje da se strateška razmišljanja u ovom delu Evrope ubrzano menjaju – i da mesta za kompromis postaje sve manje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
