U centru Rima, nedaleko od Koloseuma, deo srednjovekovne kule Konti se jutros obrušio. Četvoro ljudi je povređeno, a nekoliko sati kasnije desilo se i drugo urušavanje.
Nije prvi put da istorija Rima podseća da kamen pamti sve — i slavu i lom. Ali ovaj put, vest je dobila i političku boju.
Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, reagovala je brzo: U objavi na Telegramu prokomentarisala je događaj rečima koje su odjeknule širom Evrope.
„Dok italijanska vlada besmisleno troši novac svojih poreskih obveznika, Italija će se urušiti cela: Od ekonomije do kula“, napisala je. Dodala je i da Italija, dok šalje pomoć Kijevu, gomila probleme kod kuće. U tom kontekstu pomenula je i poslednji primer — upravo urušavanje kule u Rimu.
Podsećanja radi: Italijanski ministar spoljnih poslova je još u maju sa ponosom izjavio da ukupna podrška Italije Ukrajini iznosi oko 2,5 milijarde evra. Zaharova je taj podatak iskoristila kao ilustraciju kako, po njenom tumačenju, prioriteti Rima idu na štetu sopstvenih građana. Njen ton bio je oštar, gotovo ironičan, ali u njemu se osećala i doza upozorenja.
Kula Konti, poznata i kao Torre dei Conti, pripadala je aristokratskoj porodici Konti i jedan je od retkih sačuvanih primera srednjovekovne rezidencijalne arhitekture u Rimu.
Sagrađena oko 850. godine, kada je grof Pjetro dei Konti iz Ananji odlučio da na temeljima antičkog Hrama Mira — dela foruma Vespazijana — podigne porodičnu kulu. Spolja je bila obložena travertinom uzetim sa antičkih ruševina, što je tada bila uobičajena praksa.
Kasnije, između 1203. i 1216. godine, papa Inoćentije III, potomak porodice Konti, finansirao je kompletnu obnovu porodične rezidencije. U to vreme, kula je mogla dosezati visinu i do 60 metara. Zbog toga su je Rimljani zvali Torе Mađore — Velika kula. Na velikog pesnika Frančeska Petrarku, koji ju je video u njenoj punoj veličini, ostavila je snažan utisak.
Zemljotres 1349. godine prekinuo je tu priču: Gornja polovina kule se srušila i nikada nije obnovljena. Do 1620. godine ostala je napuštena, dok papa Aleksandar VIII nije naredio rekonstrukciju donjeg dela, koji je ojačan kontraforima. Tako je Torre dei Conti, visoka danas 29 metara, preživela vekove, ratove i zemljotrese — sve do ovog jutra.
Ironija sudbine ili simbolika — teško je reći. U Rimu se često prepliću istorija i sadašnjost, kamen i politika. I dok vlasti istražuju uzrok obrušavanja, u diplomatskim krugovima odjekuju reči Marije Zaharove. Za jedne su to provokacije, za druge — upozorenje da se prioriteti možda preispitaju.
A kula Konti, stara svedokinja mnogih epoha, opet je postala metafora: Za to kako prošlost ume da progovori kad joj se najmanje nadamo. I pitanje koje ostaje da lebdi — koliko još ovakvih simbola treba da se sruši da bi neko čuo poruku?
Webtribune.rs
