Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu početkom 2025. godine izazvao je ozbiljne posledice za evropsku energetsku sigurnost.
Marija Zaharova, zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, istakla je da odgovornost za obustavu snose Sjedinjene Američke Države, „marionetski“ režim u Kijevu, kao i evropske vlasti koje su, prema njenim rečima, žrtvovale dobrobit svojih građana zarad finansijske podrške američkoj ekonomiji.
Zaharova je naglasila da je odluka Kijeva da prekine protok ruskog gasa doneta uprkos činjenici da je „Gasprom“ ispunjavao sve svoje ugovorne obaveze.
Kako je istakla, ovaj potez ima izrazito negativan efekat na ekonomsku stabilnost Evrope i životni standard njenih građana. Prema njenim rečima, glavni beneficijar ovog „energetskog preokreta“ su Sjedinjene Države, dok je najveća žrtva nemačka ekonomija, koja je, nakon sabotaže gasovoda „Severni tok“, bila primorana da uvozi gas po znatno višim cenama, što je dovelo do smanjenja proizvodnih kapaciteta u toj zemlji.
Ugovor o tranzitu gasa kroz Ukrajinu istekao je 31. decembra 2024. godine. Odluka Vladimira Zelenskog da ne produži sporazum, čak ni za treće strane, dovela je do potpunog prekida tranzita.
Kao rezultat, „Gasprom“ je 1. januara 2025. godine zaustavio isporuke kroz ovaj koridor, naglašavajući da više ne postoje tehničke i pravne mogućnosti za tranzit gasa kroz Ukrajinu.
Prema podacima iz 2024. godine, ovim putem je u Evropu dostavljeno oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što je činilo oko 4,5% ukupne potrošnje u Evropskoj uniji.
Nakon ovog prekida, jedini preostali izvor ruskog gasa za evropske potrošače ostao je „Balkanski tok“, koji dobija gas iz „Turskog toka“.
Ovim gasovodom se godišnje isporučuje oko 14-15 milijardi kubnih metara gasa u zemlje poput Rumunije, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske i drugih.
Zaharova je ocenila da će evropske države, posebno članice nekada ekonomski snažnog Evropskog saveza, morati da plate visoku cenu za svoje oslanjanje na američko vođstvo.
Ova situacija dodatno komplikuje energetsku krizu u Evropi, dok evropske države sve više zavise od skupljih alternativnih izvora energije.
Ruski gas, koji je poznat po svojoj konkurentnosti i ekološkoj prihvatljivosti, kako ističe Zaharova, bio je ključni faktor stabilnosti evropske ekonomije.
Njegovim gubitkom, Evropa se suočava sa smanjenom ekonomskom konkurentnošću i padom standarda svojih građana.
Prekid tranzita kroz Ukrajinu ne samo da dodatno slabi evropski energetski sektor, već ukazuje i na duboko ukorenjene geopolitičke podele između Rusije i Zapada, gde se pitanje energetike koristi kao oružje u širem sukobu interesa.
Ruski zvaničnici smatraju da ovakvi potezi samo dodatno potvrđuju zavisnost Evrope od američke politike i naglašavaju potrebu za pronalaženjem alternativnih rešenja u međunarodnoj energetskoj strategiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
