Autonomna podmornica RAN, švedski visokotehnološki projekat za istraživanje otapanja glečera na Antarktiku, nestala je tokom svoje prve velike misije – i to baš u trenutku kada je otkrila nešto što, po svemu sudeći, nije trebalo da otkrije.
RAN je trebalo da uđe u šupljinu ispod ledene police Dotson na zapadnom Antarktiku, da mapira teren i prikupi podatke o stanju glečera u toj oblasti.
I sve je išlo po planu – prešla je više od 100 kilometara u 27 dana, radila bez greške. A onda, u trenutku kada je naišla na neobičnu konfiguraciju tla, sa uzvišenjima ispod leda i nekim čudnim formacijama, signal je pukao. Nestala je bez traga. Nema poruke za oproštaj, nema poslednje telemetrije – samo tišina.
Švedski tim izbegava da daje konkretne izjave. Kažu, sve je još otvoreno – možda je došlo do tehničkog kvara, možda se RAN nasukala, a ima i onih koji ne isključuju mogućnost sabotaže ili čak, kako to neko već reče, “neidentifikovanog ometanja”. Zvanično – ništa. Nezvanično – teorije se množe.
Ali hajde da pogledamo širu sliku.
Ova misija nije bila samo naučna radoznalost. Otapanje antarktičkih glečera je pitanje koje ozbiljno zanima i naučnike i političare – od Stokholma do Vašingtona, od Pekinga do Moskve.
Antarktik je postao poprište nove naučne trke. Tamo se više ne šalju samo ekspedicije s kamerama i termosima – sada se šalju dronovi, podmornice, sateliti, pa čak i roboti sposobni da se probiju kroz led i zavire ispod površine. I svi traže – podatke. O klimi, o vodi, o resursima. A neki, verovatno, traže i nešto više.
Područje oko ledene police Dotson već godinama privlači pažnju, jer se ispod nje nalazi šupljina koja bi mogla da krije tragove prošlih klimatskih ciklusa, pa čak i biološke forme izolovane milenijumima. Nije isključeno da je RAN, baš u trenutku nestanka, poslala prve slike nečeg što se ne uklapa u postojeće teorije.
Zvuči kao scenario za naučnofantastični film, ali istorija nas je naučila da najčudnije priče često kreću upravo ovako – tiho, kroz zagonetnu vest s kraja sveta.
Zanimljivo je i to što se nestanak RAN-a poklopio sa objavljivanjem nove mape Britanske antarktičke službe (BAS), na kojoj se vidi kako izgleda Antarktik bez leda.
Slika je fascinantna, ali i jeziva – ispod leda krije se reljef pun pukotina, planina i kanjona, gotovo kao da je reč o nekoj drugoj planeti.
A samo dan kasnije, druga vest – naučnici su pronašli dokaze o drevnoj kataklizmi koja je navodno promenila klimu planete. Koincidencija? Možda.
I za kraj, ne treba zaboraviti jednu širu dimenziju – geopolitičku. Antarktik je poslednji veliki nenaseljeni kontinent, prekriven ugovorima o nenamenskom korišćenju, ali i pod budnim okom velikih sila.
U eri kada se klima koristi kao sredstvo za redefinisanje međunarodnih odnosa, svaki podatak sa Antarktika je potencijalni adut. A ako je RAN stvarno otkrila nešto veliko – pitanje je ko je prvi saznao, a ne ko je to javno objavio.
Za sada, ostaje misterija. RAN je nestao ispod leda, naučnici ćute, a svet nagađa. Možda će se jednog dana pojaviti. A možda će, kao i mnoge druge tajne Antarktika, ostati zauvek zapečaćen ispod kilometara leda.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
