Ljubav Jevrejke Helene, zatvorenice iz Aušvica i esesovca Franca Vunča bila je najviše zabranjivana ljubav pod vlašću nacista…
Čim je Adolf Hitler preuzeo vlast 1933. godine, birokratski režim počeo je izradu Nirnberških zakona koji su zabranjivali odnose između “arijevaca” i Jevreja.
Međutim, baš takva veza postojala je u Trećem rajhu – i to čak između najmonstruoznijih njenih službenika i njihovih žrtava.
I dok se kontroverza kovitla oko novog romana Kejt Breslin o fiktivnoj romansi u koncentracionom logoru između SS komandanta i zatvorenice, istinita priča o složenim ljudskim odnosnima u strašnim vremenima se ne može poreći.
Priča Breslinove prikazuje zapetljanu ljubav u zapetljanim vremenima. I nigde, tokom 12 godina koliko su nacisti upravljali većim delom Evrope, nije postojalo toliko jezivo mesto kao što je to bio Aušvic – fabrika smrti u okupiranoj Poljskoj.
To je bilo mesto gde bi ljudi uradili sve da sačuvaju goli život, da izbegnu “selekciju” koja je značila put u jednom pravcu ka gasnoj komori.
Helena Citronova bila je jedna od tih koji su uspeli da sačuvaju glavu sebi i svojoj porodici tako što je privukla pažnju jednog ozloglašenog SS stražara.
Iako je spavala sa svojim spasiocem, a na kraju priznala i da je gajila dublja osećanja prema njemu, Helenina zabranjena ljubav bila je isprva samo farsa kako bi uspela da ostane živa u najgorem mestu na Zemlji.
Jevrejka iz Slovačke je radila u ogromnom skladištu u Aušvicu poznatom kao “Kanada” gde su se čuvale lične stvari osuđenika pre nego budu poslate u Berlin kao ratni plen.
Tu je upoznala Vunča 1942. godine. Njihova veza ekranizovana je na američkoj PBS mreži u programu o logoru smrti u kojem je najmanje 1,2 miliona ljudi izgubilo život.
– Veza između esesovca Franca Vunča i Jevrejke Helene Citronove šokirala je svakoga. Ko je mogao da zamisli da bi se na mestu kakvo je Aušvic, puno bola, smrti i sadizma, mogla roditi tako čista emocija kao što je ljubav. Sudbina je uplela prste jer je baš na dan kada je Elena bila osuđena na smrt, Francu bio rođendan, te joj je zatraženo da mu otpeva pesmu – navodi se.
Vunč joj je kasnije poslao keks uz poruku “Ljubav – zaljubljen sam u tebe”. On je čak spasao i njenu sestru Rozinku sigurne smrti.
– Kada je došao do baraka gde sam radila, dodao mi je tu poruku. Odmah sam je uništila, ali sam videla reč “ljubav” i “zaljubljen sam u tebe”. Pomislila sam: radije ću da umrem nego da se spetljam sa esesovcem. Dugo vremena posle te poruke postojala je samo mržnja, nisam čak mogla ni da ga pogledam – ispričala je Helena godinama kasnije u Izraelu.
Međutim, ona je priznala da su se njena osećanja prema njemu vremenom promenila, posebno kada je njena sestra sa decom stigla u Aušvic Birkenau.
Helena je saznala da bi trebalo da budu poslati u gasnu komoru, ali da njen SS obožavalac pokušava da im pomogne.
– Rekao mi je: Brzo mi reci koje je ime tvoje sestre dok ne bude prekasno. Odgovorila sam mu da neće uspeti jer je ona stigla sa dvoje male dece. Rekao mi je da je sa decom drugačije, da ona mogu da žive u Aušvicu. Nakon toga je otrčao do krematorijuma i pronašao moju sestru – dodala je Helena.
Vunč je uspeo da spase njenu sestru tako što je rekao da radi za njega u “Kanadi”, ali za decu nije mogao ništa da uradi.
Helena i njena sestra su preživele Aušvic i iako se njena veza sa Vunčem nije dalje razvijala, ona je svedočila u njegovu korist mnogo godina kasnije kada mu se sudilo za ratne zločine.
Helena je umrla 2005. godine, a prethodno je svoju priču ispričala reditelju Lorencu Risu.
– On je uradio nešto veliko. Postojali su momenti kada sam zaboravljala da sam Jevrejka i da on nije Jevrejin i, iskreno, na kraju sam ga volela. Ali, to nije bilo moguće – ispričala je.
U drugom programu koji se 2003. emitovao na izraelskoj televiziji pod naslovom “Drugačija ljubav”, Helena je ispričala: Nisam zaboravila ni minut. Sećam se svega što se dešavalo. Ja sam bila drugačija i svi su znali za tu priču. Nosila sam mrlju na sebi jer je on bio esesovac.
Činjenica je da je moj život sačuvan zahvaljujući njemu. Ja to nisam birala, jednostavno se dogodilo. Bila je to veza koja je mogla da opstane samo na takvom mestu, na drugoj planeti. Kada sam bila mlada, bila sam preokupirana i nisam se suočila sa svojom prošlošću. I sada mi se sećanja vraćaju kao bumerang – rekla je ona.
Autorka emisije o nenormalnim ljubavima u nenormalna vremena Ivona Kozlovski je rekla da je reditelj filma nastojao da ima objektivan pristup celoj situaciji bez preteranog zadiranja u privatni život preživele.
– On je ostavio gledaocima da se pitaju kako se završila njihova romansa. Kako su ostali nacisti reagovali na tu vezu, ili ostale zatvorenice koje su delile barake sa Helenom. Ona je rekla da je on osećao istinsku ljubav prema njoj zbog koje je bio spreman i da žrtvuje život.
Sa njene strane, priznala je da je imala seks sa njim zbog okolnosti i mesta gde su se nalazili. Ipak, pred kraj rata priznala je da je počela da gaji osećanja prema njemu u da je igrala na granici emocionalne vezanosti – rekla je Kozlovski.
Austrijanac po rođenju, Vunč, koji je umro pre šest godina, opisan je od strane logoraša na suđenju kao “iskonski mrzitelj Jevreja” i ponekad je služio na zloglasnoj “rampi” birajući među pristiglim logorašima ko će umreti, a ko preživeti.
Na suđenju u Beču 1972. godine okarakterisan je kao siledžija koji je podjednako tukao i muškarce i žene.
Barem jednom, a verovatno i više puta, bio je na dužnosti ispred gasnih komora gde mu je zadatak bio da ispusti smrtonosni pesticid koji bi ubijao zatvorenike.
– Želja je promenila moje brutalno ponašanje. Zaljubio sam se u Helenu Citronovu i to me je promenilo. Postao sam druga osoba pod njenim uticajem – ispričao je esesovac.
Uprkos tome što je sudija rekao da postoje “neoborivi dokazi o njegovoj krivici” u masovnim zločinima, on je oslobođen svih optužbi zbog zastarevanja slučaja koji regulišu ratne zločine u Austriji.
Helena i njena sestra svedočile su u njegovu korist na suđenju.
Ketrin Lok je jevrejska spisateljica ljubavnih romana koja živi u Filadelfiji i koja se usprotivila Breslininoj knjizi.
Ona tvrdi da je roman loše prepričavanje Knjige o Jestiri iz Starog zaveta u kojoj se Jevrejka Hadasa, poznata kao Ester, udaje za persijskog kralja Ahazeura (Kserksa I) kako bi svoj narod sačuvala genocida.
Ipak, Lok kaže da to ne čini Heleninu priču manje inspirativnom.
– Nije iznenađujuće da se takav odnos desio u stvarnom svetu, ali i dalje ne znam da li je to bilo sporazumno. Esesovci su i dalje ljudi koji su ubili milione ljudi.
Govorimo o dve različite priče iz različitih perspektiva. Helenina priča je važna i drago mi da su ona i njena sestra uspele da prežive. Ali, ne mislim da je to uobičajena priča i pričajući je nejevrejskim jezikom (kao što radi Breslin) i iz nejevrejske perspekitve je opasno i briše jevrejsku istoriju. Da je to napisala kao istinitu priču bilo bi u redu, ovako je ukrala priču i gurnula je u drugi plan – rekla je Lokova.
(Blic.rs)[adsenseyu5][adsenseyu5]
