Uprkos tvrdnjama koje se godinama prenose s kolena na koleno – da je kefir najbolje piti uveče i da se ne meša s drugim namirnicama – stručnjaci sada kažu nešto sasvim drugo.
Do detalja o ovoj temi govori dr Olga Gorjačeva, docent na Katedri za propedeutiku dečjih bolesti Pirogovskog univerziteta i doktor medicinskih nauka, u razgovoru za portal Argumenti i fakti.
Kefir, fermentisani mlečni napitak koji često svrstavamo među omiljene tradicionalne proizvode, zapravo je mnogo više od običnog pića.
U medicinskoj zajednici mnogi ga smatraju funkcionalnom hranom – s razlogom. Gorjačeva ističe da je kefir izuzetno koristan za crevnu mikrobiotu i pokretljivost creva, ali upozorava da nije za svakoga i ne u svakom uzrastu.
„Postoje preporuke Hematološke asocijacije Rusije i Ruske asocijacije hematologa da se neadaptirani kefir i mleko ne daju deci mlađoj od godinu dana. Razlog je jednostavan: visok rizik od pojave sideropenične anemije i oštećenja sluzokože tankog creva“, navodi doktorka. Tek od navršene godine, a po nekim izvorima i od 18 meseci, moguće je uvoditi kefir – i to u malim količinama.
Tu dolazimo do pravila „tri dečje pesnice“, kako se slikovito objašnjava preporučena dnevna doza mlečnih proizvoda za decu od 3 do 5 godina.
Pesnica deteta – ne odraslog – predstavlja maksimalnu zapreminu mlečnih proizvoda koje dete treba uneti u toku dana, uključujući kefir, jogurt, sir i mleko. Prema Gorjačevoj, ova količina je sasvim dovoljna za održavanje ravnoteže u ishrani i zdravoj mikroflori.
Ali to nije sve. Kefir, kako kaže, ne treba tretirati kao obično piće. „Kada dete kaže ‘hoću da popijem kefir’, to zapravo nije piće – to je obrok u tečnom obliku“, naglašava Gorjačeva.
U tom smislu, kefir se bolje uklapa u koncept „zdrave tanjirske ishrane“, gde polovinu porcije čine voće i povrće, četvrtinu proteini, a četvrtinu ugljeni hidrati. Kefir, dakle, ulazi u deo proteinskog unosa.
Ipak, preterivanje nije poželjno. Ne savetuje se da se kefir koristi kao zamena za majčino mleko ili adaptirane formule. Takođe, „kefir dijete“, koje podrazumevaju ishranu zasnovanu isključivo na ovom proizvodu, nisu preporučljive.
„Ukoliko osoba dobro podnosi proteine iz kravljeg mleka, kefir jeste dobar izbor, ali ne kao jedini“, podvlači doktorka.
Što se tiče svežine proizvoda, postoji još jedan zanimljiv detalj – što je kefir svežiji, to je veći njegov uticaj na regulisanje varenja. Razlog leži u aktivnim fermentisanim bakterijama, koje direktno utiču na rad creva i mikrobiotu.
Zabluda o „večernjem kefiru“ takođe je razbijena. Prema rečima Gorjačeve, ne postoji stroga preporuka kada tačno treba piti kefir. „Može se konzumirati ujutru – na primer kao baza za smuti sa muslijem ili granolom, ili za instant ovsenu kašu. Isto tako, može se koristiti uveče – kao osnova za hladne supe, pa čak i za okrošku“, predlaže ona.
Kada je reč o procentu mlečne masti, savetuje se kefir sa 2,5–4,5% mlečne masti. Obesmišljava se upotreba „obezmašćenog“ kefira – takav proizvod često ima povećan udeo ugljenih hidrata i nije nužno dijetalan, već je više rezultat marketinga nego realne koristi za zdravlje.
U suštini, kefir ostaje važan deo savremene ishrane – ali samo kada se koristi pametno, umereno i u okviru šire slike pravilne ishrane.
Slepo držanje starih navika i uvreženih pravila, kao što je „kefir samo uveče i nikako s drugom hranom“, polako odlazi u prošlost. Medicina se menja, pa bi i naš pristup ishrani trebalo da ide u korak sa tim.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
