Ruski vojnici napustili su svoje baze u sirijskim gradovima Kobani i Manbidž, što predstavlja značajan preokret u situaciji na severu Sirije.
Prema izveštajima koji se oslanjaju na lokalne medije, ovo povlačenje dolazi u trenutku kada politička i vojna situacija u Siriji ulazi u novu fazu.
Izveštaj The Washington Post-a, koji se poziva na sirijsko informativno odeljenje North Press Agency, daje detalje o ovom povlačenju koje je usledilo usled intenziviranja sukoba u regionu.
Baze koje su ruske snage napustile imale su stratešku važnost. Baza u Manbidžu, nekada korišćena od strane američkih snaga, prešla je u ruske ruke 2019. godine nakon što su se američke trupe povukle iz tog područja.
Ruski vojnici su je koristili kao logistički centar za patrole i kontrolu terena. Baza u Kobani, sa druge strane, imala je ključnu ulogu u sprovođenju sporazuma o prekidu vatre između Turske i Sirije.
Ovi sporazumi, postignuti između predsednika Vladimira Putina i turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana 2020. godine, imali su za cilj smirivanje napetosti duž sirijsko-turske granice.
Politički i vojni kontekst u Siriji se dramatično promenio krajem novembra. Opozicione grupe, koje su dugo bile u sukobu sa režimom predsednika Bašara al-Asada, pokrenule su intenzivnu ofanzivu na snage sirijske vlade.
Ovo je rezultiralo osvajanjem nekoliko ključnih gradova, uključujući i Damask, glavni grad Sirije, u noći 8. decembra. Ova akcija opozicije, podržana nekim regionalnim i međunarodnim akterima, uzdrmala je temelje Asadovog režima.
Na ovakvom političkom i vojnom terenu, rusko povlačenje iz baza u Kobani i Manbidžu može se posmatrati kao deo šireg preusmeravanja strategije Moskve u regionu. Rusija, koja je decenijama bila ključni saveznik Asada, sada izgleda traži alternativne pristupe kako bi zaštitila svoje interese u Siriji i širem Bliskom Istoku.
Jedan od najvažnijih elemenata ove krize je objava da je režim predsednika Bašara al-Asada doživeo svoj kraj.
Sirijsko rukovodstvo, suočeno s intenzivnim vojnim pritiskom opozicije, objavilo je da je period vladavine Asada završen. Nakon toga, Asad je navodno odlučio da preda vlast mirnim putem, kako bi se izbeglo dalje krvoproliće.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je potvrdilo ove informacije, naglašavajući da su ruske vlasti spremne da pruže podršku u tranziciji vlasti. Prema informacijama iz Kremlja, Asad i njegova porodica su napustili Siriju i stigli u Moskvu, gde su dobili azil na lični zahtev predsednika Vladimira Putina.
Povlačenje iz baza u Kobani i Manbidžu i Asadov odlazak u Rusiju signaliziraju novu fazu u ruskoj politici prema Siriji. Kremlj se sada suočava s izazovom redefinisanja svojih ciljeva u regionu, dok pokušava da očuva uticaj i spreči da situacija izmakne kontroli.
Ova odluka može biti i signal da se Moskva priprema za potencijalne pregovore s drugim regionalnim igračima, uključujući Tursku, Iran i SAD, kako bi se postigao dogovor o budućnosti Sirije.
Rusija je takođe suočena sa dilemom kako održati prisustvo u Siriji bez direktne podrške Asadovom režimu, koji je bio glavni oslonac ruske strategije u regionu od početka građanskog rata.
U tom kontekstu, važno je kako će Moskva upravljati odnosima s opozicijom i drugim akterima u Siriji, kao i kakav će biti njen stav prema sve prisutnijem uticaju Turske i Irana.
Povlačenje ruskih trupa i pad Asadovog režima mogu imati značajne posledice ne samo za Siriju, već i za ceo Bliski Istok. Opozicione grupe, koje su sada u ofanzivi, suočavaju se s izazovom formiranja stabilne vlasti u zemlji koja je desetkovana ratom.
Istovremeno, međunarodni akteri, uključujući SAD i Evropsku uniju, verovatno će pokušati da iskoriste situaciju kako bi povećali svoj uticaj u regionu.
Rusija, s druge strane, mora pažljivo balansirati svoje akcije kako bi izbegla dalju destabilizaciju i očuvala svoje interese. Moskva bi mogla pokušati da se pozicionira kao posrednik u postizanju političkog rešenja, koristeći svoj uticaj na opoziciju i regionalne sile.
Odlazak ruskih trupa iz baza u Kobani i Manbidžu označava kraj jedne ere u ruskoj vojnoj strategiji u Siriji. Istovremeno, ovo povlačenje otvara niz pitanja o budućem pravcu politike Moskve u regionu.
Pad Asadovog režima i sve složenija situacija na terenu zahtevaju promišljene i dugoročne korake kako bi se izbegla potpuna destabilizacija Sirije i očuvao ruski uticaj na Bliskom Istoku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
