Kako se kraj sukobu s Rusijom ne nazire, privatni zajmodavci s Zapada preduzimaju korake kako bi primorali Ukrajinu da počne s otplatom duga
Grupa stranih zajmodavaca preduzela je korake kako bi primorala Ukrajinu da počne sa otplatom dugova već sledeće godine, objavio je u nedelju „Volstrit džornal“.
Ukoliko im se plan ostvari, Kijev bi svake godine gubio 500 miliona dolara samo na isplatu kamate.
Grupa koja uključuje investicione gigante „Blekrok“ i „Pimko“ odobrila je Kijevu dvogodišnji dug 2022. godine, u nadi da će se sukob sa Rusijom do sada završiti.
Kako se sukobu ne nazire kraj, zajmodavci su sada unajmili advokatsku firmu „Vejl Gotshol end Mendž“ i bankare iz „Pi-džej-ti Partners“ da sa ukrajinskim zvaničnicima sklope sporazum prema kojem će Kijev nastaviti da plaća kamate sledeće godine u zamenu za otpisivanje značajnog dela duga, rekli su anonimni izvori za „Volstrit džornal“.
Grupa drži oko petinu ukrajinskih međunarodnih obveznica u vrednosti od 20 milijardi dolara, piše američki list.
Iako ova brojka predstavlja samo deo ukupnog spoljnog duga Ukrajine koji iznosi 161,5 milijardi dolara, servisiranje kamate na ove obveznice koštalo bi Kijev 500 miliona dolara godišnje, rekli su vlasnici obveznica.
Ukoliko vlasnici obveznica ne uspeju da postignu dogovor sa Kijevom do avgusta, Ukrajini preti neispunjenje obaveza, što će oštetiti kreditni rejting te zemlje, odnosno ograničiti sposobnost da uzima nove zajmove u budućnosti.
Prema pisanju lista, ukrajinski zvaničnici se nadaju da će SAD i druge zapadne države stati na njihovu stranu tokom razgovora sa zajmodavcima.
Međutim, grupa ovih zemalja je Ukrajini već ponudila pauzu u isplati zajmova u vrednosti od oko 4 milijarde dolara do 2027. godine, i navodno su zabrinuti da bi svaki dogovor sa vlasnicima obveznica doveo do toga da privatni zajmodavci dobiju novac pre njih.
Ukrajina se već oslanja na stranu pomoć kako bi državni organi nastavili sa radom a službenici bili plaćeni.
Kijevska vojska skoro u potpunosti zavisi od stranih sredstava, a zvaničnici u Kijevu i na Zapadu predviđali su kolaps ukrajinske vojske sve dok američki Kongres nije odobrio predlog zakona o stranoj pomoći prošlog meseca koji uključuje 61 milijardu dolara za Ukrajinu i američke vladine agencije uključene u sukob.
Zakon predviđa skoro 14 milijardi dolara Ukrajini za kupovinu oružja i uključuje 9 milijardi dolara novih „oprostivih zajmova“.
Kako navodi „Volstrit džornal“, neki vlasnici obveznica su sugerisali da bi SAD i EU mogle da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za otplatu ukrajinskih dugova.
Dok je oko 300 milijardi dolara imovine koja pripada Centralnoj banci Ruske Federacija zamrznuto u američkim i evropskim bankama od 2022. godine, SAD su tek prošlog meseca donele zakon koji dozvoljava njihovu zaplenu.
U Evropi, gde se drži velika većina ruske imovine u inostranstvu, međutim, ne postoji ovakav zakon.
Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka (ECB) pozvale su zapadne države da ne konfiskuju taj novac, a šefica ECB Kristin Lagard upozorila je prošlog meseca da bi se time rizikovalo „razbijanje međunarodnog poretka koji želite da zaštitite“.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
