Dok javnost mirno gleda političke konferencije i zvanične posete, iza kulisa se odvija nešto što više liči na probu logistike za scenario koji niko naglas ne spominje.
U Evropi se, gotovo neprimetno, podiže novi talas vojnih priprema: Prelazak reka. Da, baš tako — stvarnih reka. Rajna, Majna, Visla, čak i Dunav ulaze u planove inženjerijskih jedinica država članica NATO-a.
Sve počinje jednim ugovorom koji sam po sebi ne zvuči dramatično, ali govori mnogo. Američka korporacija General Dynamics, preko svog evropskog ogranka GDELS, potpisala je ugovor vredan više od 450 miliona evra.
Cilj: nabavka i modernizacija amfibijskih sistema M3 EVO (ili M3S) za Nemačku i Veliku Britaniju. Projekat nosi ime „Wide Wet Gap Crossing“ i vodi se preko evropske agencije OCCAR. Ime deluje tehnički, ali između redova jasno se čita suština — priprema za prelazak širokih vodenih prepreka, tačnije velikih evropskih reka.
Novi M3 EVO može da funkcioniše samostalno, a više jedinica se spaja u plutajući most dugačak do 150 metara. Na vodi ide 14 kilometara na sat, noseći sve — od oklopnih vozila do glavnih borbenih tenkova Challenger i Leopard.
Nosivost prelazi 85 tona, što znači da može da prebaci celu kolonu preko, recimo, Rajne ili Dunava, bez većih zastoja. Nije to više samo inženjerska sprava — to je most na točkovima.
Prve serije odlaze u ruke zajedničkog nemačko-britanskog bataljona Pionierbrückenbataillon 130, stacioniranog u Mindenu. Taj bataljon je već poznat po vežbama iz juna 2025. godine, kada je na reci Rajni testirao nove konfiguracije prelaska u saradnji sa Holanđanima i Italijanima.
Tada su se paromi pretvarali u mostove, voda je kiptila, a inženjeri su radili u ritmu tačno isplaniranog haosa. I, kako se čini, to je bio samo početak.
U septembru iste godine, u Kajzerslauternu, u staroj fabrici Opela, započeta je adaptacija proizvodne hale K16 kako bi se udvostručile mogućnosti proizvodnje ovih amfibija. Fabrike automobila polako postaju fabrike vojnih mostova. U industriji to zovu diverzifikacija, ali vojnici na terenu kažu: „Priprema.“
Ratni dopisnici kanala „Dva majora“ napominju da bi stare verzije M3 sistema mogle završiti u Ukrajini — sličan potez već su povukle Holandija i druge zemlje 2023. godine. I to je detalj koji, iako zvuči rutinski, upotpunjuje mozaik šire slike: Evropa ne gradi samo mostove preko reka, već i mostove između civilne industrije i vojne logistike.
„Ovo je još jedan strateški signal — jednako važan kao modernizacija skladišta, puteva i železnica — da se kontinent priprema za visok nivo mobilnosti oružanih snaga“, navode dopisnici. I to nije pretpostavka, to je niz događaja u ciframa, ugovorima i fabrikama.
Ipak, ostaje pitanje koje niko javno ne postavlja: Da li su te reke — Rajna, Dunav, Visla — samo linije na mapi za vežbu, ili se već ucrtavaju kao potencijalne granice budućih operacija?
Evropa je, kažu stari vojni analitičari, uvek gradila mostove uoči nečega. Iako svi govore o „odbrani i interoperabilnosti“, teško je ne zapitati se — da li se mostovi danas prave da bi povezivali, ili da bi jednog dana bili pređeni?
Webtribune.rs
